Napitak, napici za pičke, jadničke i ostale nemuškarce. Droga kao i bilo koja druga ali beskonačno pičkastija jer te pod a, ne radi tako da ti je lepo, a pod be, ni ne škodi ti nešto značajno osim ako ne konzumiraš količinu dostojnu nekog vudu božanstva, što je samo čini dodatno vulvastom.

Naravno, svi ovi genidno-genitalni pridevi su tu s razlogom, jer je kafa sasvim u redu ako si žena, zbog svoje funkcije društvenog lubrikanta i zgodnog povoda za razgovor koju je stekla s vremenom, idealno se nadovezujući na plemensku ulogu čuvara gnezda koju ženski rod igra još od vremena kada smo imali više dlaka nego pameti. Zato, kada čujem nekog tipa da traži kafu, stomak mi se okrene i dođe mi da pitam „Jel hoćeš da ti je poslužim u tamponu?“. Pa još kada me zovu „na kafu“ umesto „da popričamo“. Jebote, šta smo, neke babe, usedelice ili frajlice pa nam treba kafa da bismo pričali? I još se vade kao „ma to se samo tako kaže“. Pa to je još gore – što tako kažeš ako ne misliš da piješ kafu, ŠKK, je l’ kažeš ribi ajde da spavamo kada hoćeš da se jebeš? Sigurno ima nekih koji i to rade, ti su verovatno do sada odjebali od ove defke pa ću iskoristiti priliku da ih isprozivam bez njihovog znanja: SISURDE ESTROGENSKO-PROGESTERONSKE, MUDA SU VAM SMEŽURANA I IMATE PESAK U VAGINI JER KORISTITE ŽENSKI JEZIK DA SE DOPADNETE ŽENAMA A ZBOG SVOJE PAĆENIČKE EMOCIONALNE OGRANIČENOSTI NIKADA NEĆETE SHVATITI DA TO NE PALI JER ŽENE NE TRAŽE OD MUŠKARACA DA BUDU ŽENE KADA HOĆE DA SE JEBU S NJIMA! E!

U svemu ovome nikako ne treba zaboraviti grupaciju subljudi koja mi naročito ide na ud, a to su oni kojima treba kafa „da otvore oči“. Znači, treba nam buster samo da bismo izvršili tu herkuleansku obavezu jebenog ustajanja iz kreveta? Mislim, ŠKKK (štakojikurackrasni), šta si ti, Sauron? Samo da bude jasno, Sauron je u ovoj priči, kao uostalom i u onoj iz koje ga znamo, cavetina i debilčina preispoljna. Koliki melvin i fegetko moraš da budeš da bi lavovski deo svoje snage prelio u komad nakita, na kitu te nabijem? I to ti je još ideja da si sa tim komadom nakita duplo veći baja, ali si bez njega duplo manji baja nego što si bio pre nego što si ga napravio??? Mislim, ŠKJKKKPM (štakojjebenikurackrasnikojupičkumaterinu)? Gde je tu mozak?

No, da se vratimo iz Srednjeg Sveta u ovaj Svet Mediokriteta - dakle, analogija sa kafom: pre nje si bio normalan, sada si sa njom duplo bolji, ali si bez nje niskoležeća amorfna masa koja nema dovoljno energije u ćelijama da se pomeri iz stanja letargije i hibernacije? Idi ubij se onda odmah, jer si se ispisao iz normalne ljudske rase, dečko. Ili lepo odmah priznaj, zajebao si se, navukao si se i sad ti rastu sise, pa reguliši to dok još možeš. Nema izgovora. Jebote, ako ti je loš pritisak, pojedi nešto slano kao čovek, a ako si malo spavao, pojedi pomorandžu, drmni jednu ljutu, uštini se, šmrkni malo spida ili idi dospavaj ako baš nema druge a moraš da upravljaš viljuškarom, operišeš diskus herniu ili voziš borbeni avion. U svakom slučaju, nemoj tu da mi tražiš kafu, tursku, srpsku ili grčku, a da ti nije ni slučajno palo na pamet da me pitaš da li imam „nes“ ili da ti smućkam „tri u jedan“, možeš samo da dobiješ tri šamara, sve u jedan obraz.

već neko vreme se broj tvojih godina piše sa dve cifre i stvari su počele da se menjaju, dokopao si se nekog laganog pornića ili novina erotskog sadržaja i shvatio da tvoja "piša" ima još neku ulogu... super, mada si i sam svestan da od toga neće biti ništa bar još 5-6 godina (ako ti se debelo posreći)... Najveći baja u razredu (lik koji je prvi popio celo pivo i povukao dva dima da se nije zakašljao) je smuvao onu malu iz VI-1, na ekskurziji... jbt, udarna vest u školi, viđaju se petkom, drže se za ruke, povremeno se i poljube... tebi se sviđa njena drugarica, al ti se naravno noge odseku kad ona priđe na puškomet, ostaješ bez daha i kloneš... nema veze, ćale te potapše po ramenu, namigne i kaže "ima vremena", tebi padne kamen sa srca...

u tom blagostanju zaljubljenosti i izigravanju bande proleti osnovna škola, dolazi srednja... Sad ti već za broj ortaka koji su nešto "navatali" treba i druga ruka.. opušteno, sve u svoje vreme, navataćeš i ti jbg, loše te krenulo, slabo si izlazio, trebalo da se uči, ćale i ortaci iz kraja te bocnu povremeno krilaticom "ima l' koja..." na šta ti naravno sležeš ramenima i mumlaš nešto...

Bliži se kraj srednje škole, hormoni ti rade prekovremeno, sva ekipa je obrnula bar po jednu turu, uspešniji i po nekoliko, al ti još uvek čekaš onu pravu, mater joj gde se sakrila... polako krećeš u ofanzivu, počev od boljih riba, al shvataš da debelo zaostaješ sa gradivom i da ne možeš da sklopiš dve prostoproširene rečenice, posle čega samo bleneš ko magarac... Jbg, neka, bitno da se radi, biće nešto, valjda... s tom mišlju noću zaspiš... Ćale se već mršti, jer je rodbina počela da zapitkuje "kako to da ga ne viđamo s nekom, moj marko je već godinu dana bla bla..." Tu već i keva ulazi u priču sa "jesi li ti ikad bio zaljubljen?"... sledi i odgovor "mani me kevo, nisam ja Bane Bumbar, ovo je dvaes prvi vek..."

Maturska ekskurzija, vrlo dobra prilika da nađeš nešto, u busu praviš spisak prioritetnih devojaka... Došli ste, raspakovali ste se, došlo veče, žurka... Prvo ti treba alkohol, jer si i dalje ista kukavica kao i u osnovnoj, preteruješ u njemu naravno, a u međuvremenu masa razgrabi ponuđeno... napadaš ribu poslednju sa liste, al s obzirom da si u "boris jeljcin" fazonu, popijaš ispalu, jbg maler... Tu se pridružuješ ulešenoj ekipi pevajući dobre stare pesme...

Depresija postaje dobri stari saborac, a tu je i fax. Ćale te više ništa ni ne pita, keva te gleda ko da ti nije dobro, a znaš šta misli... Sad već i komšiluk zapitkuje i čudi se "otkud tako lep mladić da nema devojku..." (odjebite seljaci) Tvoj ponos ti još uvek diktira visok tempo, i nećeš bilo s kojom, nadaš se jednoj al vrednoj... Nalaziš par kandidatkinja, al ni ti više ne veruješ u uspeh, naviknut na prethodne promašaje otaljavaš posao... Čuo si da ti ortak nije više mogao izdržati sličnu situaciju, pa je kresnuo neku kurvetinu, što ju je pola grada pregazilo... Smeješ se, al' je podilaze žmarci jer nisi siguran da li ćeš i ti pući, pakao agonija... Cela je ekipa do sad nešto i karala, a ti još na onom poljupcu u obraz sa školskog izleta devedes' osme... Pitaš se šta nije u redu s tobom majku mu, da li si lud ti ili svi oko tebe, nemaš rogove, nisi sakat, al jbg, one opet ne daju, brane se ko Rusi...

Praviš još par očajničkih pokušaja, ali polako se miriš sam sa sobom i sa činjenicom da nećeš jebati... jbg, ima i drugih stvari u životu, zar ne?

Jedna od najzajebanijih svetskih paravojnih formacija, koja ima nepoznat broj članova, ali su veoma aktivni u borbi protiv nepravde i zla na planeti Zemlji.
Oružja koja najčešće koriste su kompjuter, ineternet i stolica ili fotelja u koju udobno uvale dupe, a onda potpuno naoštreni hvataju se svog smrtonosnog kompa i kreću u napad na neprijatelja svom silinom, u jurišu koji može da traje i satima, a prekida se samo na kratko, da se ode u WC, napravi sendvič ili skuva kafa.
Često su povezani preko neke socijalne mreže ili foruma gde koordiniraju svoje zastrašujuće napade, koji umeju da budu snažniji i od oštrog protesta našeg Ministarstva Spoljnih Poslova, a zna se da uz rezoluciju koju usvoji naša skupština, oštri protest je jedno od najsurovijih oružija Srbije u 21. veku od kog se celom svetu tresu gaće.
Jako ih je teško pobediti jer su vrhunski informisani, a neki od njih su čak i dva puta odgledali ceo dokumentarac Zeitgeist, pa prema tome, oni znaju šta je istina i bore se za nju do zadnje kapi struje i poslednjeg kliktaja miša.
Napadaju brzo, iz potaje, i to tamo gde neprijatelja najviše boli, na njegovoj fejsbuk stranici ili ispod klipa na jutjubu, koji je usko vezan za ono za šta se bore.
Kada završe bitku za taj dan, umorni odlaze do mame i tate, traže im kintu za jogurt i kifle, jer nema više praške u frižideru da se prave sendviči, a telo upozorava da mora da se napuni energijom, koju su potrošili u besumučnoj borbi protiv nepravde i za slobodu nekog potlačenog naroda.

Prekor koji se upućuje onoj vrsti ljudi koja kroz celo svoje bivstvovanje krivi druge ljude za sranja koja su se desila zahvaljujući njemu.

Južnjačka verzija izreke ''Izbirač naiđe na otirač'', jer, mi sa juga, mi se tim stvarima nikada nismo bavili tako gospodski unutra, pa da nailazimo na tepihe i otirače, mi sve to onako prirodno, po kal, pod plemnju, samo na baru i mož' naić'.

tj. ćale poreklom iz Hercegovine. Visoko tamnoputo biće, neshvatljivo za ostatak sveta, pogotovood strane svoje "đece".

Rečenica koja potvrđuje životno pravilo da, koliko god ti tvoja muka bila teška, znaj da tuđa uvek može biti teža.

Situacija u kojoj je sve išlo dobro, a onda smo igrom sudbine ispušili na samom kraju.
U fudbalu, kada sudija (biva potplaćen da) namešta meč, uz manje ili veće varijacije, situacija je ovakva. Samo što je u pravom životu sudija viša sila.

Odustati iscrpljen mnogobrojnim pokusajima.

Nova trik floskula srpskih političara.
"Evo ga, a nije!" zonfa.

Kompletan higjenski servis pred izlazak u grad koji se u mnogo čemu razlikuje od svakodnevnog užurbanog rutinskog wash and go zapiranja pred faks/posao (plah ispod miške, vadjenje krmelja noktom malog prsta, a zube ko jebe).
Započinje se minimalno dva sata pre polaska. Prva faza, tuširanje sa naročitim fokusom na sapunjanje mačora. Uspešno završeno tek kad sa vićgla možeš da vidiš sopstveni odraz, jer čistoća je pola zdravlja, a nekima je ovo i jedino kupanje u nedelji. Sledeće na redu je kresanje kanži, Wolverine možda izgleda cool sa njima, ali kod bilo koga drugog služe samo za skupljanje crnine. Ovde može da se desi da je potreban dodatni par ruku i ćaletove makaze za lim. Zatim sledi brijanje. Naneti penu, a potom ispuštiti jednu pljugu i čekati da štroka omekša, jer inače i mach 3 otupi posle tri zamaha. Posle face dolaze šiške ispod miške, a ko voli da mu jaja šljapkaju taj uklanja i šiške oko Miška. Prelazimo na uho-grlo-nos. Džem iz ušiju izvaditi štapićem, ako imate sreće, nekad i sam ispadne u vidu kuglice tokom tuširanja. Obavezno makazama saseći korov iz nozdrva, a zatim se usredsrediti na kljove. Špahtlom sastrugati grubi sloj, konac upotrebiti za ostatke krmetine medj zubima od (prošlo)nedeljnog ručka i tek onda aplicirati četkicu. Axe Summer pod pazuh, Davidoff Hot Water za vrat i tortura je skoro gotova, fali samo garderoba oprana Lenorom Spring-om i Orbit Winterfresh u ustima, pa da mirišete kao sva četiri godišnja doba. Gaće obavezno jebačke, znači a)čiste b)bez rupa c)sa nerastegljenom gumom. Isto važi i za čarape, nećeš valjda kad se skineš pred cavom koju zbariš večeras da izgledaš k'o Alija Sirotanović? Cipe + šulja + lone = i sad komotno možeš da kažeš "Gde ste pičke? Stig'o Brendon Volš!".

Ne tako česta seoska pošalica koja se nakon fizičkog okršaja upućuje na račun gubitnika koji je neretko pustio krv.

Prošlo je oko sedam dana dok sam se probudio. Bolnički krevet, ja u njemu, povezan na razne skalamerije i aparate. Na stočiću desno buket lavandi. Prijatna mlada medicinska sestra gledala je neke rentgenske snimke. Pokušah da je dozovem, ali nisam mogao da izustim glas, a da me stomak ne probada.

- Polako gospodine Lukac, nemojte da se naprežete previše.
- Da... Znam... Kako se... zoveš...
- Midori, gospodine Lukac.
- Midori... Ko je... donio lavande?
- Ma, to su ovi vaši iz stanice, ima i posveta.
- Čitaj...
- "Poštovani inspektore, ozdravite brzo. Jasmina, Čegi, Dare i Gugi. Pojzeeeeeeen!"
- Aha... Kad me... puštate?
- Uskoro, samo da vam se stanje stabilizuje.
"Sestra Midori kod glavne sestre, Sestra Midori kod glavne sestre" čulo se na razglasu.
- Natnat me opet zove, oprostite gospodine Lukac, moram da idem.

Dva tijela u mrtvačnici, bez ikakvih tragova. Razmišljao sam o našem napretku tokom mog odsustva. I šta je bilo sa Mimix? Kakve je informacije čuvala? A Agilni? Šta je sa njim? Osvrnuo sam se i lijevo od sebe pronašao Agilnog kako leži na krevetu zamotane glave. Pokušao sam da ga dozovem, ali me je stomak opet spriječio. Progovorih tek malo glasnije od poljskog miša, u nadi da ću mu privući pažnju.

- Agilni? Ej, Ja sam, Lukac...
- Lukac? Ne poznajem nikakvog Lukca.
- A specijalne jedinice? Služili smo zajedno kod narednika Brusa.
- Kakve specijalne jedinice? O čemu ti to?
- Ne sjećaš se ničega?
- Sećam se ja svega.
- Šta je zadnje... čega se sjećaš?
- Odabrao sam čizme za vojnu vježbu i otišao da spavam.
- Ne sjećaš se da ste mi ti i Džoni Kej palili šibice međ nožnim prstima?
- Jok.
- Aha... Dobro onda...

Shvatio sam da vjerovatno ima neki teži oblik amnezije i nisam shvatao o čemu on to priča. Da ubijem dosadu, pričao sam sa nekim tapetarom, koji je ležao tu zbog slomljene noge. Pričao je kako su njegove tapete jako dobre, a ja sam ga pitao da ih vidim.
- Dejanče - rekoh mu, - dobre su ti ove tapete. Možda navratim da ih ocjenim jednom.
Izgledao je kao dobar lik i stalno se smijao vicevima koje mu je neki Djukić pričao. Popričasmo još malo dok mene ne uhvati san.

Na vratima se, sutradan, pojavila Kolegica, moja stara prijateljica sa Akademije. Medicinska sestra ju je dovela.
- Hvala sestro Spavallice, neću dugo.
- Kolegice?
- Đes Lukac, šta ima?
- Evo, odmaram. Kod tebe?
- Ništa, došla malo da vidim šta radiš. Uhapsila nekog manijaka što je silovao krupnu živinu i sitne konje. Pazl, kako li već. Nego, dobre su ti kolege, opasno rješavaju slučajeve.
- Jesu riješili ovaj zadnji?
- Mhm, i to prekjuče. Čekaju da se probudiš pa da ti jave.
- Pričaj šta se dešavalo.

Kolegica mi je rekla da je Gugi uspio da pronađe ekstrakt guarane, kofein i par miligrama njemu nepoznate supstance, za koju se ispostavilo da je otrovna u kombinaciji sa kafom. Pristup tome imao je neko ko je radio u kafanama, te je sumnja spala samo na Mimix. U flašama Staropramena u kafiću gdje je radila, Mimix je sakrila ovu supstancu, jer je sa pivom bezopasna i lako se obradi u organizmu. Flaše je naručila Mimix iz Češke, tako da je sva sumnja spala na nju. Kada upitah za mladu konobaricu, Kolegica samo sleže glavom i reče kako je završila na Gugijevom stolu, malo nakon što me je upucala.

- Ali sve to meni smrdi draga Kolegice.
- Znam Lukac, i meni.
- I?
- Ne znam, ja bih nastavila da istražujem dalje.
- Hoću, kad se pridignem iz kreveta. Nikome ni riječi o ovome, dogovoreno?
- Naravno. Odoh sad, da javim tvojima da si se probudio. Budi dobar pa se čujemo.- reče ona i poljubivši me u obraz napusti sobu.

Kasnije su došli i moji iz stanice. Jasmina je donijela novi buket lavandi, Čegi i Dare su se svađali oko nekih postera, a Gugi je diskretno stavio kesicu u moju ruku i rekao da je to da mi se nađe. Veoma veseo bješe naš skup, a onda mi ispričaše ono što mi je Kolegica rekla. Osjećao sam da slučaj nije gotov, te sam, čim sam izašao iz bolnice krenuo opet da čeprkam po slučaju...

Kada karaš devojku na koju si nekada samo drkao.

Krenuo Tulumbac sinoć u grad da se nadje sa Fernandom. Nešto se smorio na Vuki, nema više ni novih Cigana na you JuTjubu, psovački monopol u igraonici preuzeli ponovo "oni ludaci sto puše Malboro", pa je konačno pristao na Fernandovo svakodnevno ubedjivanje da odu malo do diskoteke i ,,vataju neke pičke za sise,,.'Ajde nisam bio dugo. Da malo 'vatamo neke picke za sise. Ne zvuči loše...Ajd..Na Vuki opet kriza inspiracije, sve isti likovi...,,
Dogovore se da se nadju na Slaviji, taj deo grada Fernando najbolje poznaje. Picnuo se Tulum, šuljka, jebozovna aroma, brijanje, sve po protokolu pravih monopolista nad sexy ribama ove hemisfere. Izadje iz stana tiho, na prstima, da ga ne saleti neki ortak, pa onda mora i njega da vodi. Taman kad se uhvati za...lift, naravno, kad ono – medjutim. Vrata ni da maknu. U, koji baksuz!Fernando ne čeka, Fernando radi. Iz mraka izlete poznati lik, jedan od boljih psovača iz igraonice, koji ume čak i da sastavi inventar za Kentaura, a i provereno je jebao ćerku Zidanu.
,,Šta radis, Tulume?,,
,,Evo ništa. Istovaram neki ugalj...,,
,,Haha. Treba pomoć,vidim...,,
Udruženim snagama otvore lift i Tulum uskače unutra. Dok se vrata za njim zatvaraju čuje poznate reči: ,,Ej, brate, svrši jednom i za mene...,, Samo se nasmeje svom odrazu u ogledalu i nastavi put ka Fernandu, Slaviji, diskoteci, pičkama i sisama...
Na Slaviju je stigao pre vremena. Uf, baš sam poranio, ali kakva je ono frka...Po kružnom toku trči student sa tri knjige u nekoj providnoj kesici. Za njim, sva zapenila i obnevidela, juri oklembešena sisurda, u mrežastim čarapama, a jedna joj se veštačka trepavica zalepila za obraz, kao neki dlakavi dedež.
,,Džimi, brate, ovamo, Džimi!,, Džimi se malo okrene, tek da ne zastane u trku, ali ipak prepozna poznatog lika sa Vuke. No, sisurda se ne predaje, izašla je u večernji lov na studente. Već pruža desnicu ruku ka ramenu čemernog studenta, kad se odnekuda začu poznata pesma sa grčkih muzičkih prostora ,,Είμαι πολύ αφελής ,aaa, ime polu afelis, aaa..,,Artemido, boginjo lova, kćeri Zevsova, pomagaj!,, Artemida otvara vrata svoga četvorotočkaša namenjenog isključivo za lov na retke zverčice ovoga grada, u doba prelaska iz papuča u čizme. Tulum i Džimi upadaju unutra, a Arte utiša muziku kako bi mogla da sagleda njihov problem i da im pomogne ili da ih banuje i završi sa njima jednom za svagda.
,,Kuda, vas dvojica?,,
,,Malo blejimo po Slaviji, ovaj beži od sisurde i tako, ništa, onako...Ti?,,
,,Ma, ništa, mentalna promaja.. Nego, dokle idete?,,
,,Mene izbaci ovde“, kaže Džimi i već izleće iz auta, osvrćući se oko sebe...;,Ćao, vidimo se na Vuki!,,
,,I mene izbaci ovde, treba da se nadjem sa nekim likom.“
,,S kojim likom? Znam li ga? ,,
,,Ma, jok! Neki lokalac čisti. Ništa vredno pomena.“
,,Ok, onda svrši jednom i za mene...Ma, zezam seee...Znam da te to nervira...samo se čuvaj butikača i to je to...Ćaooo,,
,,Ćao...,,
I taman kada je mislio da je sve konačno u redu iza ugla izlete sisurda i ustremi se na njega. Beži, Tulumeeeeee....
Negde kod ,,Agore,, u trku nalete na Liju. ,,Beži, brate, juri me sisurda!,,
,,Koja sisurda?..
..Perverzna babetina što juri studente...,,
,,Pa, ja sam svršeni....,,
,,Svršio ti ili ne, dok joj objasniš ko si ima da te brankuje, ko Ladjara...“
,,Begaj, nabutam joj rogove kroz guzicu...,,
Kada im se već činilo da nemaju snage i da će ih sisurina stići, otvoriše se vrata jedinog elitnog restorana u gradu, jedna ruka se promoli napolje, i uvuče ih unutra.
,,Kuvajlija, gospodine i brate! Hvala ti ko gospodinu i bratu!,,
Kuvajlija im natoči po jednog orošenog jelenka i polako počeše da dolaze sebi.
,,Jao, brate, Lijo, pa ja tek sad vidim da ti trčiš sa povezom preko očiju i bos. Koja tebe muka stigla?!,,
,,Ma, krenuo da se nadjem sa Inso i Elennom, pa da me lakše prepoznaju...“
„A, u patikama ceo dan i taj rad...“ Haha!
,,Šta sve čovek ne radi zbog žena!,,
,,Nego, samo ti je Inso ovde. Elenna već odmaglila. Eno pije kafu sa Ladjarom. Spasila ga zicer brankovanja, pa je on iz zahvalnosti pozvao na kafu, koju on inače u ovo doba pije sa Djavolicom...Vuka je čudo, moj Lijo....Drži se ti Inso, pa ona je, bre, u stanju da ti u dahu izrecituje ,,The History of One Tough Motherfucker“, a neće te smarati ni sa Eliotom, to ti ja garantujem. Nego, nešto se mislim, koji bi ti bio lik u latino seriji...“
„Fernando, naravno!“
,,E, nemoj se vredjamo, nemoj se prozivamo...“
,,Neko me zvao...“ Iz polutame izroni u svom svom sjaju, niko drugi nego Fernando, car, šmeker, frajer, apsolutni kralj u muvanju u dalj.
,,Gde si, tebraaaa....“ Izljubiše se svi.
Baš je dobar, ovoga bi i ja jeb... Pomisli Kuvajlija, ali ne reče ništa. Naučio je da mudro ćuti kad treba i samo beleži pluseve u tefterče.
U kafanu upadoše Inso, Edit, Gospodža, Djavolica, Artemida....Van sebe od straha...
,,Šta vam je, sestre?“ Uglas ih upitaše Tulum i Lija.
,,Ma, juri nas manijak obučen u avatar Homo Serbijusa, ali bez listića....“
,,Šta se sekirate, to je samo jedan obični normalni manijak...“
,,A,dobro je, a mi mislile...Nema veze, trčanje je zdravlje, što bi rekao Gvozden, a možda i nije Govozden, možda je Jelen TU...Ma, sve mi se smutilo..Mentalna promajaaa...“
Otvoriše se vrata kafane i u već zadimljen prostor ušeta Kurd. Onda je legenda nastavila da se piše sama...

Ono što dobijaš jednom mesečno, jako je mala a brzo se troši, a za nju se baš "narintaš" ko konjina (ili u narodu poznato kao "robijanje za sitan keš").
Traje 2-3 dana u zavisnosti od "štednje" može da potraje eventualno još jedan dan ali se zato moraš potruditi iz petnih žila, (ili po savetu mudrih ljudi dići platu par dana kasnije da bi ti potrajala koji dan duže, al to je izvodljivo samo ukoliko nisi u totalnoj finansijskoj katastrofi ili u prevodu da "nemaš ni za lebac").
Jako zavisi i od računa za režiju koje svakog meseca na čudan način "poskupljuju".
U rečenici je prepoznajemo pod izrazom "prošla je naša socijalna pomoć" (iliti u prevodu "platica je toliko mala da je od nje veća i socijala").
Kad krenete do banke da je dignete obavezno kažete "Idemo da podignemo našu veliku platu/platicu pa da budemo bogati dan-dva ili bar tih par sati dok se ne potroši".
U svakom smislu je "nerazumljiva" (primer za to je kad si na godišnjem, slobodnim danima ili na bolovanju pa dobiješ više para nego kada radiš, odnosno, crnčiš).
Ako imaš i "ne-daj-bože-kredit" onda je platica skoro nevidljiva i za njenu "vidljivost" ti treba lupa da bi njen iznos bolje uočio na obračunu.
Platicu na prvom mestu trošite na režije (da nebi bili u dugu jer kad ste državi dužni, neće Vam ni Bog pomoći da se iz pomenutih dugova, izvučete), pa na kupovinu klope (što se stvarno mora), za ličnu higijenu (ali samo za najpotrebnije).
Zaboravimo na odlazak u veći šoping za garderobu koju kupujemo po potrebi (kad se sve iscepa i to uglavnom po Second Hand-ovima jer su Kinezi skupi i roba je nekvalitetna, a "Buvljak" je u zadnje vreme "poskupeo").
Definitivno zaboravimo na odlazak na izlete (a s' kime bi to, moliću lepo, kad su svi većinom na poslu od jutra do mraka, nešto rade privatno ili su dostupni na "Facebook"-u na chatu, ili na "Skype"-u telefoniranje za džabe jer su društvene mreže "baš uzele maha???). More zaboravite jer je skupo, platica to ne može da "podrži" jer za to Vam treba "sastaviti" par platica iliti u prevodu crnčiti bar pola godine da bi se "nekako skrpilo" za put i smeštaj, a gde su klopa i suveniri???
U zadnje vreme lepe destinacije možete pogledati na "Youtube"-u ili možete i uživo preko "Google Earth"-a ako Vam platica "dozvoli" da uplatite internet!

P.S: Najbolje prođu oni koji imaju "Platu", a do toga se ređe dolazi kod nas, i ta "Plata" je za nas, sirotinju, ili da se malo lepše izrazimo "niži stalež", još "neistražena" u svakom smislu i obliku. To možemo zaraditi samo van granica države (poštenim radom), ali može i kod nas na više načina, a najviše "nepoštenim radom" , a najpoznatiji su: "na crno", koji uključuje prodaju kradenih stvari, mitom, i u narodu već poznatom po izrazu "desna ruka, levi džep" ili po uličarski rečeno, "đipi pa begaj dok te ne u'vate". Za žene je najlakše doći do "Plate" ukoliko se odluče na "muvanje šefova" ili mitom istih osoba na položaju "dizanjem suknje". Sponzoruše imaju bolje metode koje uključuju "nerad" sa forom "upecaj bogatog čiču sa deviznom penzijom" ili "uhvati nekog mladog taticinog sina koji će da te finansira". Muškarci se drugačije snalaze za "Platu" u najboljem slučaju, učlanjivanjima u stranke, ako znaju dobro da lažu i kradu samo za svoj džep. Preko tih stranki mogu garantovati da će naći najbolji posao - u kožnoj fotelji.
Ipak, mi "smrtnici" iliti "siromasi" koji nestrpljivo čekamo Platicu iz meseca u mesec smo bar poštenjaci u svakom smislu, imamo obraz i do te Platice dolazimo poštenim radom, iako smo uvek u nekoj finansijskoj katastrofalnoj situaciji i "šljakamo" tako bezveze ceo život, tipa "Kuća-poso-poso-kuća" i naš život sve više liči na izraz u engleskom poznato kao "Survivor" iliti kod nas "Ko preživi do sledeće "Platice"-pričaće"!!!

Izraz kojim domaćin opravdava sipanje rakije u vašu čašicu koju ste već popili (desetu po redu) na slavi.

Uvertira pred rafalnu paljbu smora omnismarača lično. Nakon tih reči razgovor dobija drukčiji tok ili se u najboljem slučaju račva u više njih. Razgovor se dalje pretvara više u neki monolog kad omnismarač krene da palamudi. Njegovo sviranje kurcu nemo'š nikako zaustaviti. Tim rečima pandorina kutija biva otvorena a tebi ostaje samo nada da će dotičnog palamudonju opičiti moždani udar i prekinuti horor epizodu usred koje si se našao.

Osoba koja se, ispaljena ko zna otkud, nenadano pojavljuje i pogoršava stvar.
Iako je ona promašila cilj, neko mora da nastrada, i to obično neki nesrećnik, ni kriv ni dužan.

OVO JE KRATKA BIOGRAFIJA I OPIS GRUPE LJUDI KOJI SU NEKADA BITISALI NA PROSTORU KOJI SE ZVA' -Titograd.
Što je ovo sa današnjom đecom? Mi kad smo u njine godine bili, oćasmo se fino javit’ komšijama, profesorima i ostalima… Viđ’ nji’ danas? Sve pečatno! Ka’ da su starali… „Dobar dan“ ne umiju nazvat’ na ulaz… A mi? Ajde ja'an… Ne daj bože da nas je profesor iz Gimnazije vidio na ulicu posle dese’ sati, odma’ bi nas iz škole išćera’… Mada ni jedna kafana nije radila posle dese’ ura… Jedino ona na „autobusku“, đe se ronci kupljahu! Mada mi tamo nijesmo dosađivali. Izađemo na „štraftu“ da šetamo uveče. Gledamo đevojke i „zaustavljamo“ ih. Svačije se mjesto na „korzo“ znavalo. Svi su nas znali u grad. I dan danas znam ko se s kim zabavlja’ u to pero. Ni da’ ti ga Bog da „zaustaviš“ nečiju đevojku… Odma „na fer“. Tad nije bilo ovija, nečesovih noževa i pištolja, no kad se išlo „na fer“ skidali smo satove i prstenje da ko slučajno ne posječe nekoga… E, moja đeco, drugo je to vrijeme bilo…Kunem ti se da si moga’ na klupu zaspat’ da ti niko ništa ne učini. Eto toliko ti je sigurno vrijeme bilo. Ne daj Bože da se danas razboliš u Sloveniju… A tad? Moga’ si da se liječiš za „Dž“ đeg goj si htio u staru Jugoslaviju. Da vam ne pominjem kakve su nam plate bile. Od plate si moga’ kupit šporet i frižider i da ti pretekne da živiš ka’ grof. Oćasmo u Italiju dva puta godišnje odit’ da se oblačimo. A sa pasošem si moga’ đe goj si htio… Voljka te Italija, voljka te Rusija. Svuđe smo išli. Šćaše pokojni Ljalje po tri put godišnje ić’ u Poljsku kod jedne njegove pičke. Ovo ka’ što vi danas pijete kafu po ulici Slobode, mi smo odili u Dubrovnik. Aj ti pođi danas u Dubrovnik na kafu? Jesi li uopšte kad bio u Dubrovnik? Ma ništa vi ne znate!A da tek znate kakve su vam babe bile gospođe… Ja gledam ove današnje đevojke. To ne valja, „one rabote“. Ove vaše babe su bile žene „mimo“… „Mimo“! Kad ti velim. A ovo danas… Golog pupka i guzice, te nabada’u ovudijen… To ne valja ništa. Ima li ta mala brata, oca, majke… Da joj reknu: „Obuči se dijete, obraz ni okide!“ . Ni da’ ti ga Bog da je koja od moija drugarica izašla gole guzice na džadu. Jad bi je naša’ od braće i stričeva. Da ti ne pričam za tetovaže… To su samo gurbetke i kurve imale. A danas, medicinska sestra ima tetovažu! Zamisli to? Bruka đeco moja!Reka bi vam pokojni Goro… Eh, kakva je to „peča“ bila. Oćaše se sa desetericom pobit’ „bara-bar“. Kako je jednom u „hotel“ Crnu Goru razbuca dvojicu iz Maslina. A on, gradsko dijete… Sin prvoborca… Gospoče! Ali fitilj? Kratak… Ne mogasmo mu ništa. Viđi kako pogibe… Na najgluplji mogući način… Povuče ga ona kurva za gatnjik u aljine, teke on, brže bolje, razbuči dimije i načinje joj dijete… Posle ga je ostavila… On se propi… Uđe ljan u auto i pogibe. Što ti je sudbina? Čudo! Jedne rede, ja i on na bilijar u „Klub privrednika“, popismo po jedno po’ gajbe piva i pobismo se između sebe… Kran ne nije moga’ razdvojit kako smo se pojakali. Posle, onako pjani, kod njega doma odosmo, da popijemo po koju, te mu ona majka, fina žena, poče činjet’ dževap oko nas… Nikad nijesam vidio ljepše lencune i tavaje no u Gorovu kuću. Jedne prilike, ojdosmo ja i Dudo da pitamo ajtar za kuma Gljigovom babom… Popismo po koju, teke ti mi, ne budi lijeni i ostadosmo da je dvorimo do sa’rane… Baba bijaše stara, pa i nije bila neka žalos’. Popljanismo se ka’ guzice… Ašek se učinje tun. Kako smo mi bili jedna zdrava generacija… A viđ’ vas? Mobilni i matare… Muč’ tamo!“ Mora da vam je bilo dobro kad ste imali po dva’es godina! Priznajem! Ali ima li smisla da se pljuje po onima koji danas imaju onoliko godina koliko ste vi imali u neko srećnije vrijeme? Jesu li vas razumjeli oni što su imali po dva’es godina za vrijeme rata? Pretpostavljam da nisu! Nema veze… Možda je ovima koji sad slave punoljetstvo po parkovima, upravo tako zbog toga što ste se vi oblačili dva puta godišnje u Italiju… Može li bit’?