Ne tako česta seoska pošalica koja se nakon fizičkog okršaja upućuje na račun gubitnika koji je neretko pustio krv.
Jovan Kljako - A, jadan Pilipenda, smrznu li se?
Pilipenda - Valaj da hoću da se ukočanjim ovđe, nasred puta, ne bih zažalio!
Kljako - A jadan, a što ti... a što se ti ne bi upisao?
Pilipenda - Valaj, neću, pa sad crkao od gladi, upisat ću se kad se pokvari golf! A nećete dugo ni vi svi, pa da vam je car poklonio cijelo Petrovo Polje!
Kljako - Ama, Pilipenda, bolan, orazumi se i čuj me, nemoj da si Štulić! Ne učinismo ni mi to od bijesa, niti mislimo ostati u poganiji, nego... znaš... dokle izimimo, dokle opasemo nejač i čeljad, pa onda ćemo lako!
Pilipenda pljunu.
- Ja ne znam hoćete li lako i kako ćete, ali znam da vam obraz ne opra niko, ni dovijeka, ni dokle vam bude traga!
Kljako se namršti, te će oporo:
- Blejiš, Pilipenda, ali ćeš i ti biti unijat prije Uskrsa!
Pilipenda stade i viknu:
- Ja se uzdam u mora srpskoga Rista! Ako će mi pomoći, hvala mu, ako neće i onda mu hvala, jer mi je sve dao, pa mi sve može i uzeti, i dušu! A ti si obična vet.. ...
Kljako ga prekide.
- Muči, Pilipenda, ja sam carske vjere!
Pilipenda - A, pasji sine, - viknu Pilipenda izmahnuvši štapinom... - čekaj da ti pritvrdim tu vjeru!
Izdeveta ga tu Pilipenda motkom, kao vola u kupusu, te će Kljaku:
- Šta je Kljako, puče pičić ko cerova kora a?
A Kljako ostade da leži razvaljen kao Haiti, sav krvav na prašnjavom drumu..
