Kad kupujete jaknu , udjete naivno u radnju i pitate ima li tu neka dobra jakna ,prodavacica srecno doskoci sa nekom osrednje lepom i nimalo debelom jaknom (debela-asocijacija za topla)i nabraja vam sve njene ``pruf`` dobre strane :``Pa ova jakna vam je voter pruf,vind pruf,sajn pruf,snou pruf.....`` okrece je i obrce sa svih strana...
Vi polako pocinjete da verujete da ta krpica sve to radi nego koliko kosta ?
Pa 20.000,00....
-A jel mozda bulit pruf?Ako nije da odem da kupim pancir za te pare..

Novi stil mučenja koji se razvio uporedo sa razvitkom korporativnog sistema poslovanja, tako da su stari stilovi mučenja poput kineskog, srednjevekovnog, Gestapo ili dobrog, starog, srpskog gepek pa u šumu mučenja, počeli polako da se povlače pred ovim novim, veoma zanimljivim stilom.
Naime, iako kancelarija izgleda kao potpuno nevino okruženje, u kom nema sprava za mučenje i maltretiranje, maštoviti čovek može da nađe razne sprave kojima može da obavi taj posao samo ako malo mućne glavom i voli to da radi.

Gore osobe u životu ne mož'š sresti. Simbioza stoke i gamadi daje gmižajuća govna tzv "đubrišta". Samoživi, društvu totalno neupotrebljivi, dug rok trajanja i bez garancije. Prolaze polako ostavljajući za sobom ubojiti sopstveni smrad-smrad govana, memle i riblje iznutrice. Najverovatnije se time hrane.
Nemaju svrhu prvenstveno u svom životu a kamoli u životima drugih. Neki misle da su dotične persone nekada možda, bile ponosni i uzorni građani ali su zglajzali. Varaju se, jer đubrište se ne postaje, ono se rađa i kao takvo se oblikuje u društvu.

Likovi za koje mislis da ce ti ceo zivot biti u blizini i da cete se druziti jednako kao u osnovnoj skoli...sve dok ne krenes u srednju!
Kad krenes u srednju,jako brzo shvatis da drustvo i osnovne ,sa kojima jos druzis intezivno,pocinje polako da se osipa,zato sto ste svi stekli neke nova poznanstva,nove devojke i da vise nije toliko interesantno da stalno provodite vreme zajedno.Kako godine odmicu,sve se manje vidjate ,ali se jos redovno cujete telefon i redovan kontakt imate samo sa onim drugarima koji zive u vasoj neposrednoj blizini i na koje je statisticki nemoguce da ne naletite ,barem tri puta nedeljno.Kada zavrsite srednju skolu i upisete fakultet sa drustvom iz osnovne je gotovo,osim u retkim slucajevima kada se desi da ste zajedno isli i u srednju.

Preteča Majkla Korleonea. Mladić koji ne želi da ima veze sa porodičnim poslom, koji ima svoje brige i stavove, koji ne obećava previše, bar dok ga na to ne primoraju drugi uklonivši mu oca. Onda postaje zeznuto hladan i bezosećajan, svirep, skuplja staru očevu gardu i čisti svet od monstruma koji su se drznuli da povrede njegovu porodicu, da bi tokom te čistke i sam postao čudovište. Na kraju priče, dok se kamera polako udaljava, biva označen kao Avgust (Uzvišeni), nešto slično kao Don Korleone.

Strip koji je usko povezan sa ovim sajtom. I u njemu je satirično opisan duh nekadašnjeg vremena, a mi izgleda nastavljamo tamo gde je on stao. Pomno pratimo svaku društvenu pojavu, i težimo da je opišemo sa što više humora koji je pravi alanfordovski (neki likovi odavde mi liče i na same autore stripa) Još uvek budi nostalgiju kod naših očeva koji su davno ove male knjižice stavili pod ključ, i čuvaju ih kao oči glavi. Strip još uvek izlazi, ali umorni tvorci polako gube kontrolu i na osnovu stare slave izvlače i ono poslednje iz njega. Pa, prolaziće im dok je nas kolekcionara...

Neverovatno glupa stvorenja. Nema veze odakle su: sa Marsa, Alfa Kentauri ili iz Dimenzije X, uvek pokušaju da osvoje svet počevši od SAD-a. Toliku su napredni da dođu čak ovde, a slete u skoro najrazvijenu državu (jedino bi gore prošli da se iskrcaju u Japanu). Što jednostavno ne slete u Mongoliju, na Madagaskar ili bilo gde na Balkan. Ovde bi ih čak i ljubazno primili, a neki čak i izvinili zbog nekih nesporazuma sa njihovim narodom u prošlosti. Lepo se ovde smeste pa polako u dalje pohode.

Jedini i pravi nachin da pokazesh nekome da je vreme za hladjenje mozga par dana ili sati poshto ga opomene da je vredjanje ili smaranje drugih chatera zabranjeno....ili mu prosto jedino na takav nachin objasnish da je za danas dosta prichao (Pisao).....

Kada na seoski zbor tj. vašar, koji se održava svake godine na isti dan, a niko ne zna zašto baš taj dan, dođe krem gastarbajtera da pokažu nova auta koja su kupili u pauzi između lepljenja keramike ili bauštelanja, a sve seljanke koje bi da vide Evropu se spuste sa obližnjih brda u nadi da će naći priliku i onda kupe šećerlamu ili šećernu vunu, pa ližu polako rastežući te se tako Narodni zbor pretvori u sajam erotike, a sve to u cilju zavodjena "onog sa novim golfom" ...

Kompjuter koji ste kupili 2003. godine i koji je tada sa svojih 256 mb RAM-a,2,2 gigaherca i 40 gb memorije bio jedan od najjacih na trzistu,koji je kostao kao Svetog Petra kajgana i na kome su vam zavideli vrsnjaci u komsiluku a koji je nakon 7 godina koriscenja,od toga 4 godine boravka na internetu,polako postao jedna obicna kanta sa kojom ce te najprofitabilnije proci ako odete peske do deponije i bacite je jer bi benzin dotle bio suvisan gubitak.Zlatno pravilo sa ovim kompjuterima je da ce se pesma na Winampu promeniti bas u momentu kad otvarate neki program sto ce naravno usloviti petnaestominutno stekanje prilikom kog se ni strelica ne moze pomeriti.

Cirkuska tačka koja se često uvežbava nakon obroka. Izvodi se tako što se svi tanjiri, escajg, čaše, hleb, tegle i ostalo, polako i pažljivo naslažu u obe ruke, ne bi li se nekako iz jednog puta odneli iz trpezarije u kuhinju. Iako svaki izvođač, još kao mali, shvati da to što radi strahovito iritira ukućane, kao i da više vremena izgubi u slaganju stvari u ruke i podizanju istih sa poda, nego što uštedi jednokratnim odlaskom do kuhinje, on nastavlja da uvežbava tačku sa nesmanjenim entuzijazmom čitavog života.

Ekipa ili pojedinac u sportu koja je zadnja rupa na svirali. Svi ih pobeđuju, lome, demoliraju, rasturaju, ali naši timovi ih toliko potcene da misle da će sami da se pobede. Tada se zajebavaju na terenu, brišu patike, vezuju pertle po 167 puta, izležavaju se, traže džombe po terenu. Za to vreme, autsajderi polako grade svoju igru i krunišu je golom negde 3 minuta pred kraj. Panika nastaje ali, sad je kasno. A onaj naš, toliko cuveni inat se ne vidi ni na kilometar.

Pomagalo koje obesmisljava vrhunac 90% filmova.

Ljudi koje je Penrouz davno odabrao za svoja istraživanja crnih rupa, koje leže negde na granici ljudske svesti, darujući im veliki talenat da mogu da popiju enormne količine alkohola.
Izabranici imaju zadatak da piju što više žestokih pića, naročito vikendom. Tada prolaze fazu lagane euforije, zatim fazu "zemljotresa na esidu", nakon toga se polako smore i onda, uz još nekoliko pića, upadaju u crne rupe.
Iz crnih rupa bude se u krevetu i pokušavaju da se prisete kako im je bilo.

Tek što je sunce zašlo polako prilaziš nesigurnim korakom dvojici ljudi ispred sebe. Laknulo ti je što ih ima svega dvojica, očekivao si ih već tridesetak, namrgođenih, zamišljenih. U ruci nosiš torbu sa vodom, guaranom i sendvičem, u drugoj ruci stoličicu ( hoklicu ).
-Dobro veče dobri ljudi, i vi celu noć?
-Evo, kao što vidiš.
Zauzimaš busiju i sedaš. Gledaš na sat- 20:00.
Kreću priče, šta, gde, koliko. Trudiš se da se zbližiš s njima, mogu ti valjati u odsudnom času. Poneka šala, vic čisto da vide da si šaljivdžija da nisi neki mrgud.
Prilaze još trojica.
- Vi ste ovde već?- pitaju začuđeno
- Šta ćeš? Uz osmeh mu odgovaramo, ne očekujući odgovor.
- Uh breee, vrte glavom začuđeno i odlaze.
Ti ne veruješ da je tek 20:30, polako sedaš na hoklicu i smišljaš strategiju: "WC tamo, sigurnosni izlaz tamo, radi 1,2,3 i 4., oni će ovde, mi ovde..."
Polako počinju da dolaze. Sada vas je već dvadesetak. Ti se držiš svoje grupice, nadajući se da neće ispaliti. Razmišljaš o situaciji u kojoj si. "Ma biće sve u redu! Mora!!", tešiš samog sebe, "neće valjda biti tolike pizde da ništa ne daju..."
22:00, ljubazno smo zamoljeni da siđemo nešto niže niz stazu. Kažu, kvarimo im koncepciju. Atmosfera je i dalje na nivou. Optimistični smo. Već nas ima pedesetak. Ležemo po betonu, dobro je, još je topao od sunca prethodnog dana. Šalimo se, dobacujemo...
00:00 Ušli smo u novi dan. Trudiš se da budeš tiši, jer je dosta njih polegalo oko tebe. Na tvojih 30cm2 koliko imaš na raspolaganju uspevaš da sedneš i nađeš pozu u kojoj te ne bole noge. Smenjujete se na hoklici uz opasku:"Istekao ti žeton"
02:00 Kriza. Masa je utišala. Sad nas je već stotinak. U daljini se čuje neki pijani klinac: "Ja vam kažem,igraće finale Lige Šampiona Zvezda i Partizan, i pobediće ili Zvezda ili Partizan, igraće se u Barseloni i ja ću gledati". Opšti smeh, raja se polako budi. Dečko, od milošte nazvan Španac biva zatrakivan od starijih mangupa da i dalje priča.
Neki debeli pokušava da pocepa papirnu reklamu sa ograde i da je postavi na beton umesto čaršafa. Negde je zapelo
- Ajdeee
- Možeš ti tooo!! Za Srbijuuu!!
- Daj bolan, snima li ga neko??!! Bravoooo!!!- prolomi se pošto je najzad otkinuo.
04:00 Opet tišina. Mir. U neko doba podiže se masa, njih 200, stampedo krenu ka tebi. Ne znaš šta se dešava. Okrećeš se u smeru u kome i oni idu i shvatiš da ih je neko rosno zeznuo i da ćeš nadalje morati da stojiš. Osećaš se kao budala.
Sviće. Konačno je vidiš u svim svojim bojama. Oronulu i trošnu, ali ipak nekako "tvoju"... Marakana. Od blagajne te deli svega 30 metara. Ti si među prvima, ali masa je sve veća, tenzija raste. Još 6 sati do otvaranja blagajne. Neki debeli i neki kosijaner se zezaju u masi koji je prdnuo i koji od njih voli dečake. U početku je zanimljivo.
06:00 Uveliko je svanulo. Naklon kretenskog stampeda svi stojimo zbijeni. Ona dvojica smoriše više i Boga i narod. Dolaze dva kera, mužjaka, i jedan naskače na drugog. Opšti aplauz i podrška. Ovaj manji mu ne da, ovaj veći ga naskače i imitira pokrete parenje. Masa u ekstazi, da li će se uzeti.
07:30 Simpatična devojka prolazi pored stadiona uz opšte odobravanje mase, pesmica kreće: "Baci sisu da se igramo..." Glupo ti je da pevaš, a opet nekako smešno...

Fićomati su video igre, stoni fudbal i fliperi koji se mogu sresti na vašarima i seoskim slavama, a nekada su bili popularni i u game klubovima. To su obično aparati sa dve ručice i po tri dugmeta sa obe strane, i u većini slučajeva jedno dugme služi za udarac, drugo za skok a treće nema funkciju. Igra se u stajaćem položaju, a neke vožnje su imale i kabinu sa sedištem. Pojavom sege, nintenda, sonija i igraonica, fićomati su polako počeli da izumiru. Ostaće upamćeni po nekim kultnim igrama kao što su pang, cadilacs & dinosaurus, metal slug, final fight i brojne druge.

Prosečan Srbin koji se vraća kući iz vikend - izlaska, krajnje upropašten, jer neradni dan drugačije ne vredi dočekati. Motoričke sposobnosti polako otkazuju, oči vide i ono čega nema, a mozak se pretvorio u takvu kašu da nije u stanju ni da pomisli kako bi bilo pametnije da uzme taksi, jer bi mogao da slupa svoja i tudja kola, ubije sebe, druge, ili u boljem slučaju ostane bez vozačke..Jedina briga mu je da stigne kući na vreme kako ne bi peglao po novim presvlakama na sedištima.

Subota veče. Ne znaš da li je to Saturn ušao u petu kuću, uticaj punog meseca ili koja već pička materina ali ti pričaš sa ženskom osobom kraj šanka već 5 minuta. Pričate o neobaveznim temama, gledate se u oči, smeškate se, baš onako kako su te američki filmovi učili. Skupljaš muda, primičeš se polako, sve ste bliži, krećeš da je poljubiš... MOŠA! Riba te zalomila u desno ko Rajan Gigs, ti otišao po burek, ortaci ti se smeju a ti ko popišan u zemlju da propadneš.

Pas i mačka u komparaciji.
Jad i beda, pogotovo ako ste bez njih ćoravi ko krtica.
Kiša formira na staklima lepe okrugle kapi koje stoje u mestu i tangiraju vas.
Susnežica se sliva kao mini Nijagara.
Sneg se prvo u vidu pahulje zalepi, pa se polako topi, ali obavezno pola pahulje ostane da klizi niz staklo.
Rominjanje ostavlja fin sloj vodenaste magle, da ti dođe da ugradiš brisače.
I na kraju, kao šlag na torti, uđeš nekako spolja u jako zagrejanu prostoriju, a prokletinje se zamagle, iako imaš na staklu zaštitu od magljenja.

Još jedan od zanata koji polako odumire. Razvoj industrijalizacije stvorio je poslovnu nelogistiku po kojima je self-service "bolji" od toplokrvne usluge. Kasirka je "bolja" jer je ona razvila veštinu prevrtanja očima kad vidi da kupuješ čorbu za 400 buđona.
A čorbadžija to ne radi. On unosi emocije u biznis. A to "ne valja".
Čak i da stekne nove adaptivne sposobnosti, za koju deceniju neće ga biti čak ni na lokalnim čorbarama koje još uvek drže do tradicionalnih vrednosti. Zato što ni čorbe biti neće.