Topla soba i miris kuvanog jela iz kuhinje. Jelka okićena za praznike. Stara izlizana sofa, ali udobna, najudobnija. Stari ćale, džangizav, ali jebiga tvoj je. Sestrin zagrljaj, majčin poljubac u obraz. Ikona i kandilo na zidu. Spolja se čuje lavež dvorišnog džukca, hladno je ali malopre si mu odneo par koščica da se zanima, a ima i svoju kućicu i ćebe da legne na njega. Baka stara, pune joj ruke drva, loži šporet polako. Oseća se smola i žar. Na stočiću staro heklanje, na fotelji ćilim, na TV-u Bolji život. Krenuo si negde, zastao si, shvatio si, suza ti je pošla iz oka al nisi dao niko da vidi. To je moj dom. Moja kuća. Moji. Hvala ti Bože.

Iznenadna poseta osobe suprotnog pola (citaj: Zenskog) se uvek desi dan pred spremanje! Zasto dan? Jer je taj dan pred spremanje najgori,zivotni uslovi u vasoj sobi se polako gase,zivi svet polako odumire,grinje se sele,paraziti crkavaju,insekti vrse migraciju! Tada dolazi do iznenadne posete osobe suprotnog pola,izrazitih oblina i vrlina.Najavljuje se 5-10 minuta ranije,a vi pokusavate da dekontaminirate svoj zivotni prostor brzinom svetlosti.Shpahlom skidate carape i slince sa zidova,prljav vesh od pre 28 dana gurate ispod krevera,usisivacem sa pre prenapunjenom kesom koja samo sto ne eksplodira razmazujete masnu prasinu,otpecatjujete prozore pajserom,lomite 2-3 ceshlja na svoju ubudjalu zaraslu,masnu i upletenu kosu,bacate smece sa sve ciganima koji ga preturaju na terasu,nepoznate zivotinjeske vrste koje su se tu vremenom nastanile zatvarate u spajiz pored dvometarskih klica krompira i luka,kolcem za vampire cistite njivu ispod svojih nokriju,a shmirglom svoje zube.Grabuljama kupite svoje dlake iz lavaboa i ostalih odlivnika,te ih kroz prozor kupatila bacate na jadnu malu neduznu decu koja se igraju iza zgrade...
Sve se to odvija brzinom svetlosti,da jedva uspevate da uskocite u WC sholju (ne kadu) i povucete vodu,kako bi se malo zapravli,sa sve usisivacem u rukama...
Greskom uzimate tablete protiv moljaca umesto osvezivaca daha,usput preturate po kuhinji trazeci ciste case koje nije obrasla mahovina,za pice koje se ubudjalo jos prosle godine.Mikserom grebete kafu sa zidova tegle,dok proklinjete sebe sto niste platili vodu,koje nema!(osim u vodokotlicu)
U tom trenutku se cuje zvono na interfonu.Ostaje vam jos nekih 30-ak sekundi da uklonite gljive sa parketa,tepiha,zidova i plafona.
Kada doticna osoba udje u vas stan,oshamucena mirisima pakla koji tu kruze vec nekoliko nedelja,vi se smeshite,pokusavajuci kroz gustu maglu smradova i nikotinskog dima da joj pridjete...

U mnogim filmovima, ne samo sa tematikom NORa, vec i u cijeloukupnom opusu filmova sedamdesetih godina,domaće produkcije, razvija se poseban način padanja(strmopizda),najčešće uzrokovanog smtronosnim pogotkom okupatora, ili domaćeg izdajnika.Naime, razvila su se dva podnačina, u zavisnosti, od kog oružja je mladi borac pogođen.
Prvi način se karakteriše naglim ispinjanjem, i izvijanjem, u stilu “Sunce ti jebem, đe mi je Kosmo disk”, čime se pokazuje intenzitet bola u leđima, a uzrokovano mučkim pucnjem sa leđa(mada može i sa prednje strane) , najčešće izveden legendarnim Lugerom.
Drugi način padanja uzrokovan je nekim automatskim oružjem, pri čemu se glumac nakon kobnog rafala, rotira oko zamišljene ose, laganim savijanjem u koljenima, polako nakon par rotacija, spusta na zemlju, ne odalamivši glavom poglogu, što je dovedeno do savršenstva,za neupućene u filmu “Valter brani Sarajevo”

narodni naziv za podvrstu homo sapiens shmekericus. ova vrsta je u doba pleistocena devedesticena pocela naglo da smanjuje brojno stanje deevolviravsi u homo sapiens sponzoricus kvazimafijacus, usled abnornormalne deevolucije zenskog pola u homo sapiens sponzoricus ziljavus. Smeker je jedinka koja se odlikovala izrazenom sposobnoscu pronalazenja partnerki za spolni odnos, ali usled promene zenskog interesovanja, sa sarma i lepote muskog pola na kolicinu akomuliranih dobara,podvrsta smeker pocinje naglo da se krece u 2 pravca - izumire ili deevoluira. retki danasnji primerci pravog smekera jasno strce iz mase, ali geni smekera koji su ostali polako inaktvisu usled ekonomskih-spoljnjih faktora sredine. osobina pravog smekera prenosi se genetski ,dok osobina sponzorustva kod zenskog dela populacije potekla je kao faktor sredine na koji je zenski pola morao da se prilagodjava.

Strana sveta, koja je postala mnogo više od toga. Kako je Zapad dobio geopolitičko značenje, posebna je priča. Kod nas je to međutim postao pojam dobrog života, napretka,civilizacije... tako je bar bilo kod generacija koje su odrastale famoznih osamdesetih,osamdesete, ili ranije. I danas se kod nekog iz stare škole otme reč "Zapad" u tom značenju, čak i ako su mu stavovi, recimo, antiglobalistički.
Međutim, mlađe generacije su odrastale i odrastaju prvo u svetu u kojem je taj Zapad pokazao svoje pravo lice Srbiji, pa onda i u svetu gde se gubi njegova nadmoć, čak i u materijalnom smislu. Dosta je samo reći Hongkong, Šangaj, Peking, Singapur, Dubai, Moskva... Tako da se ovo značenje polako gubi, a zapad postaje samo strana sveta i oznaka za neaktivne navijače.

Odlikuju se posebnim darom za iritiranje isticuci svoje sposobnosti u odnosu na tvoje trenutne nesposobnosti.
Cilj im je dati ti do znanja ono sto vec cinjenicno znas a to je da za neke stvari prosto nisi rodjen ili nemas volju da ih uradis (ovo drugo je i najcesce slucaj).
Najcesca uzrecica osim vec pomenute po kome su dobili i ime jeste "vidis kako je lako", "vidis kako ja to lako radim" cime ti isprovociraju i posljednji zdravi nervni zavrsetak.
Broj pripadnika ove vrste je u porastu sto je alarmantno a posebna paznja se skrece i na njihove bliske rodjake "Kako to ne znas" kao i na apsolutne sampione "Nije to nista, da vidis kako sam ja..."

Kosmički sporazum snage i brzine.
Dok ti rastojanje od reduktora do levog kolena daje poverenje da ništa neće da šlajdara najbrža spora ti uliva nadu da nigde nećeš da zakasniš. Uvek kad ne znaš kako ćeš - trećom sporom ćeš najsigurnije.

Dete, koje prema svim proporcijama više podseća na loptu, ali je medju, sve više prisutnom, zakržjalom decom današnjice alfa mužjak i njegova reč je poslednja. On ima prava da igra fudbal rukom, kada napravi faul - ne važi se, kada brani ne smeš da šutiraš jako i precizno jer bi mogao da mu daš gol, a to ti nikako ne ide u korist. Učiteljica ga uvek hvali jer mu je domaći uvek uredno ispisan i uvek drugačijim rukopisom nego kad piše na tabli, ali to je zato što ,, vežba dete kod kuće i piše polako" . On je jedno neverovatno dete koje iz škole uvek dodje sit sa čak više novca za užinu nego što je poneo. Jednostavno, u očima učiteljice, on je savršen, a u očima vršnjaka... Pa, isto to, isto to...

Jedina stvar koju moraš da započneš i završiš sam. Za Roberta Beninija je lep, a za Nemanju (Emira) Kusturicu je čudo, dok je Čedomiru Jovanoviću zakon... Boris Tadić kaže da život ne može da čeka, što nam uporno i dokazuje time što već dugi niz godina naši životi polako počinju da nam okreću leđa i sa novim biometrijskim pasošem odlaze u zemlje "šengen zone" i traže politički azil. Iz Evrope dobijamo odgovor da su ti azilanti "lažni", i na taj način nam šalju njihovu definiciju o našim životima. Tako je naš predsednik, zajedno sa našim čuvenim režiserom, jedini ubo tamo gde treba, jer je život u Srbiji zaista jedno veliko čudo, sa sve tanjim smislom, i odlazi...Ne čeka ni samog sebe u boljoj varijanti.

Interesantna pojava međ' nama Srbima i nepobitan dokaz naše, ako ne NEBESKE, onda sigurno NATPRIRODNE učtivosti i kućnog vaspitanja. Ustvari, zbog navedenih vrlina i dolazi do neobičnog fenomena iz naslova a čitava stvar se najbolje da objasniti primerom telefonskog razgovora sa nekom dosadnom ili iritantnom osobom koju biste najradije na maštovit način otposlali u najmračnije kute majčine joj vagine ali vam to vaša neverovatna pristojnost ne dozvoljava da i učinite. Zahvaćeni frustracijom što ne možete iz sebe da izbacite ono što vam je na umu, polako, ali sigurno, ludite. U početku, to nekako i ide ali pri kraju već sasvim izgubite razum. Jedino rešenje je, naime, ekspresna i olujno GLASNA provala ružnih reči koje ćete u stilu jedne impozantne Simfonije Vulgaris interpretirati ili među četiri zida, ili u prisustvu nedužne, ali ipak prisutne, publike. Doduše, ko zna - možda su i zaslužili...

Ludnica. Razvratne, krvave orgije uz usko zbližavanje sa hemijom i hortikulturom. Kućna žurka na koju nisi trebao da ideš. Mesto gde se ne zna ko pije, a ko plaća. Ustvari, znaš da ti ne plaćaš, a piješ. Sa žurke si ispraćen kao da ideš u večna lovišta.

Film se prekida negde oko keca. Šta je do tad bilo, bilo je. Da li si se posle toga spanđao sa brkatom nakazom u pocepanom, kevinom miniću iz ćoška, da li si joj gurao svoj jezik na mesto gde bi trebao da joj bude sekutić, da li si jebao ili si jeban, sad nije bitno. Šta si pio ne znaš. Beše nešto zanimljive boje. Neka domaća, pravljena s ljubavlju. Beše tu i travar sa Gledićkih planina koje je doneo nekog Gedžu. Lekovita biljka. Zdravlje pre svega. Od njega mesec dana namiguješ izblajhanoj skangrbi sa drvenom nogom, iz šalterske službe na faksu. Ali, sad je došlo vreme da se dovučeš gajbi.

Svanulo je. Pali se autopilot-alkos se vraća kući. Kola nemaš, a i da imaš, verovatno bi ih parkirao na prvoj banderi, eventualno drugoj. Na taksi ni ne pomišljaš. Koristiš prevozno sredstvo tipa noge. Gegaš se kao pingvin koji je celu noć taslačio vlažnu pingvinicu. Vodiš konverzaciju sa dva nepoznata lika oko tebe, i čudiš se što te ljudi gledaju kao pomahnitalog paraplegičara na dopu.

Šiba te hladan vazduh, polako dolaziš sebi, a i gajbi. Fatamorgane polako nestaju. Samo je jedan nepoznati lik tu. U daljini ti Dača, koji se pomirio sa Natašom, namiguje, u fazonu to-kralju-lud-si-za-medalju. Ulaziš u gajbu. Skidaš sve sa sebe, jer te je neka budala gađala blatom i povraćkom. Jebaćeš mu majku kad saznaš ko je. Izbacuješ sve iz sebe na sred hodnika. Smučilo ti se sve. Gledaš pod nogama nepoznati potočić u sobi, koji sinoć nije bio tu.

Ležeš u krevet. Sanjaš Mr. Propera i Mr. Muskola kako su došli da ti pospreme stan, ali su umesto toga, kada su videli količinu sranja, nabili bacač plamena i nagaznu minu sebi u rč i progutali kašikaru, za svaki slučaj. Moliš se Bogu da budu tu kada ustaneš.

Univerzalna i neprevazidjena grickalica koja polako zamenjuje perece, smoki, grisine, ribice, itd. Mozes da je jedes kad i gde oces i sto najvaznije sve to za dzabe. Non-stop raste pa ako zelis da se jednom otkines ko covek moraces malo da sacekas... Moze se javiti u bezbroj ukusa, a sve zavisi da li si pre upotrebe jeo prasetinu, pileninu, brisao dupe, cupau travu ili pak masturbirao/la. Veoma je zarazno pa ljudi cesto dospeju i do mesa usled cega dolazi do krvaranja. Veoma lako ova zabava postaje navika, a u nekim slucajevima i zavisnost. Zato su naucnici izmislili neke bezbojne lakove sa odvratnim ukusom, kako bi ljude odvikli od grickanja...mada, iskreno mislim da to nista ne pomaze. Znam ljude koji su celo detinjstvo grickali nokte i sad im nista ne fali.... Tako da nemojte oklevati! Samo izaberite ukus i uzivajte!!!

Šejtanski čin.

Ispostaviti račun.

Bilo je to toplo leto 1990 god. Na ulicama nasih gradova osvanula je nova igracka konzola "Sega Mega Drive II" iliti popularnije "sega-mega", san svakog prosecnog deteta. Sa svojih 16bita, 7,67Mhz i 64 kByta RAMa Sega je pocela polako da osvaja Balkansko poluostrvo. Prepoznatljiva je bila po 2 narandzasta ili plava dugmeta i jednim otvorm na sredini za tkzv. ketridze. Dzojstici nisu bili Bog zna kakvog kvaliteta pa su matorci svake nedelje odlazili na pijace, buvljake, supermarkete kako bi svojoj deci kupovali druge. Set "Sega Mega Drive II" je obuhvatao 2 dzojstika i jedan pistolj (ne, nije pravi). Menjanje/djoranje ketridza, sedenje ispred TVa ceo dan drkajuci dzojstik obicno starijim osobama je bilo neshvatljivo. Igrice poput "Marija", "Tenkica" "Kauboja" "Patki"... non-stop su se vrtele u krug na seginom menu-iju iako se nama cinilo da ima 999999999999999999 igrica. Sve u svemu sega-mega je bitan faktor naseg detinjstva koji, nadam se, nikad necemo zaboraviti.

Tako tipčan srpsko-balkanski mačo muškarac kaže ženskoj osobi:

"Kako si mogla to da mi uradiš, kad znaš da te volim"

erotski/porno časopisi. U doba pre interneta, jedini ventil za pubertetlije. Popularna izdanja su bila: "Erotika", "Vroči Kaj" i sl.

Naziv za ono što se u najmanju ruku nikako ne sme nikako okarakterisati čak ni kao slabašni pokušaj pošalice. Izraz nastao po uzoru na velelepni i očaravajući humor kojim odišu "(h)umor" stranice enigmatskog časopisa "Skandi". Toliko smešno da ni izlapeli, dokoni matorci što to rešavaju ne mogu da nabace osmeh prilikom čitanja tih "pošalica" i viceva.
Sama tortura čitanja takvih tekstova je dovoljna kazna za one najsmelije koji se upuste u čitanje istih.
Nešto što odiše takvim humorom je jedino odlično štivo za nesrećne i uboge koji troše polako svoje vreme u bolu i agoniji nezanimljivih, usiljenih i trulih fora koje isti takvi nesrećni i ubogi jadnici pišu i smišljaju.
Dno dna!

Najmoderniji naziv za veliku nuždu.

Matoranski izraz koji opisuje stabilno postavljenu stvar, u gepek iz kojeg viri ista, korpu bicikla itd.