Bujica teških reči u kojoj se obavezno spominje Bog.
Ključna reč svakog uspešnog bogoradanja je "dabogda", koja se po pravopisu srpskog književnog jezika piše bez odvajanja.
Druga škola bogoradanja pak praktikuje često ponavljanje "O Bože, o Bože..."

Ubacivanje epiteta koji se podrazumevaju, u cilju uvale muda za bubrege, jednostavno rečeno.
Al' ova metoda ne pali kod stvari kao što su automobili i sl., već kod telefona, kompjutera, i ostale tehnike u koju se ,,stara škola'' razume k'o Marko Kraljević u stoni tenis...

Izuzetno obdaren muškarac. Aludira se na tri identične noge.

Uvek sam mrzeo prljava ogledala. Opominjao sam majku često zbog toga. Ona me više i ne sluša, čini mi se. Često mi prebacuje da bi možda bolje bilo kad bih se odselio, ili kad bih pao niz stepenice, ili pak pao pod autobus. Duhovita je moja majka, unosi neki razdražujući nemir u moj život. Ponekad me toliko razgali da joj se došunjam do sobe i uriniram u čašu u kojoj drži svoju protezu. Matora kurvetina, misli da joj dugujem zahvalnost. Elem, da se vratimo ogledalima.

Obožavam varijacije odraza koje se pojavljuju u našim ogledalima. Ponekad sam Hajdeger, ponekad Hamsun, ponekad i Hasan Dudić Miki. Poslednje ime me baš ne oduševljava, ali dobro, dijagnostikovali su mi paranoidnu šizofreniju. I rekli da bi trebalo da prihvatim sve varijacije sebe, uključujući i svoju majku, koja je zapravo preminula pre dvadeset godina. Kažu da sam je zadavio svilenom ešarpom. Zatim sam je rasporio i urinirao u nju. U svakom slučaju, ne verujem im. Doktori žele da me sabotiraju u pisanju. A moje pisanje je odista nešto specifično. Biće to najbolja knjiga ikada napisana.

Imam četrdeset godina i zovem se Milanko. Živim u mentalnoj instituciji i daju mi da se igram sa ogledalima. Volim da šetam kroz sobu zureći u ogledalo u svojim rukama. Tako mi se čini da hodam po plafonu, iako ne vidim svoje noge. Možda je to i bolje, jer ne volim svoje noge. Debele su, i krive.

Svakog jutra, pošto se probudim, prvo pogledam u ogledalo. Iako često viđam slavne pisce i filozofe, najčešće vidim samo svoju oblu glavudžu. I nju mrzim. Podseća me na zrno graška. Jer je tako bezizražajna, glatka i zelena. Mada, kad se okrenem na stranu, i nije toliko loše izgledna. Čak mi se i dopada, izgleda ukusno. Uvek sam se sebi činio lepšim iz profila. Hihihih, Milanko, zrno graška iz profila.

komad uglacanog leda,duzine do nekoliko metara,nastao na snegu ili zaledjenoj bari,poligon za vestinu pod nazivom tociljanje ili klizanje sa zaletom,obicno se nalazi u blizini skola u zimskom ledenom periodu i cesto bude ukrasen krvavim flekama u neposrednoj blizini.

Stari ljudi kazu da ime potice od turske reci durlan sto znaci livada, njiva , pasnjak. Smatraju ih najzajebanijim ljudima u Nisu. Sta su Zemunci za Bg to su Durlanci za Nis. Sam centar Durlana su popularna "Tri solitera", glavna ulica je Knjazevacka. U tom kraju nema ni jedna diskoteka jer je to periferija grada tj. "mirno mesto za zivot" ali nasuprot tome Durlanci drze pola kafica i klubova u gradu. Srednjih skola i fakulteta takodje nema jer po njima se skola uci na ulici. Na svakom cosku se zato nalazi neka cevabdzinica ili pekara. Imaju najudobnije buseve. Tu se nalazi jos i FK "Sindjelic" uz koji su uvek verni navijaci - Bikovi. Vecina Durlanaca ima poreklo iz okolnjih sela (Matejevac, Malca, Knez Selo, Kamenica, Vrezina i dr.) koja kao i sam Durlan pripadaju opstini Pantelej i ceznu da jednog dana opstina nosi ime Durlan na cijoj ce se teritoriji osim pomentih mesta naci i delovi Duvanista, Bulevara, Komrena i Centra. Njihov moto glasi:"Srbija do Tokija Durlan do Mek Donaldsa." Svaka druga rec u dijalogu im je obavezno bate...

Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...

- Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.

Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.

- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!

Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...

- Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:

... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.

- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.

Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.

Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.

- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?

mentalna i fizicka
1.skola-mentalna
2.put od kuce do skole i od skole do kuce-fizicka(teglim gomilu knjiga)
3.razgovor sa porodicom-extreme mind building
4.jutarnja kupovina-extreme cardio

Škola sa najvećim padom polaznika na ispitu i to na izabranim predmetima...Postoje redovni i vanredni učenici .
Redovni koji igraju sve i svašta već ogrezli u kocku sa malo višim procentom uspešnosti(pa su nekad i na budžetu-imaju neki prolaz) po sistemu uporan a ne lep...
Vanredni koji igraju samo fudbal i to najjače lige i to obavezno vikendom kad je najveća gužva.
Uslove uglavnom igraju večiti studenti - studenti sa iskustvom ,pa će objasniti i šta je uslov...ali kada imaju uslov to je bar vraćanje novca a i više...
GG u maniru Dance Arene oni koji traže izlaz ,njima nije bitno ko će pobediti samo da i jedan i drugi tim postignu gol...
Naravno tu su i sistemci,ljudi koji osećaju sistem i sve njegove vrline i mane ...oni se bave kombinatorikom pa ih zovu i selektori....

"Djak" čije je osnovno, i doživotno zanimanje - škola. Sve generacije njegove škole ga "poštuju", i svi profesori ga dobro znaju. Teško odustaje od zacrtanog cilja - da postavi novi rekord u dužini školovanja. Životni moto ovog čoveka je : "Lako ćemo...". Predmet šege.

Коначно! Дочеках и ја своје одело! Јест малено мајку му, ал успех се нагурати унутра. Мислио сам да ће ми бити тесно али... Нисам могао ни да замислим да ће ми ова 42 центиметра бити таман по кроју! После трећег прања, приметио сам да се мало олабавило. Хм... Изгледа да се шири после сваког прања. Можда то и није лоше. Вероватно ћу и ја нарасти с њим.

Прошло је већ неколико година. Сваким даном спознајем нове опције, додатке али и мане. Дакле, одело је делимично крхко. Кажем тако јер може да се поправи само, донекле. Надам се да га нећу превише исцепати. Не бих да идем наг. Хладно је зими. Осим тога, испушта неке звукове кад сам са другарима. Још више се развукло, а чини ми се да сам се и ја мало смањио. Другари ми се жале на сличне проблеме. Вероватно је цела серија ошла по курцу...

Скупио сам се и смањио само ја! Одело је у једном тренутку престало расти ка споља, а ка унутра су почеле расти ситне бодљице. Вероватно од белог праха које трпа у себе. Све ми је теже да га носим. Постало је круто. Често се лепи за различита одела са два велика испупчења у горњем делу. Чујем крике душа из тих одела. Неке од тих измучених гласова знао сам раније. Оно што нам је било одело сада нам је мучилиште.

Одбројавам дане. Овде сам већ двадесет четири године, један месец и дан пети. Лудим! Лудим сам од себе, од усамљености! Нисам срео душу с којом бих слово поделио. Постале су тихе као и ја, измучене! Мали сам и слаб, али успећу некако да се извучем одавде. Морам!

Моје потпуно прашњаво одело ушло је у уређај за повећање брзине са неким, још прашњавијим. Нагло успорење и снажан притисак! Осећао сам да ме истиска из себе... Довољно мали, успео сам изаћи на новонастале процепе. Погледао сам десно! Крај мене се налазила још једна душа која се ослободила свог мучилишта. Лагано сам јој пришао и ухватио је за руку. Рекао да ће сада бити све у реду и да морамо поћи. Пољубила ме је!

Po nekom nepisanom pravilu, završavanje visokih škola daje ti za pravo da ne moraš da znaš da obaviš nikakvu sitniju popravku po kući. Još je bolji izgovor kada nešto sjebeš. Zato postoje majstori, da poprave ono što je pametni, školovani muž popravio.

Puno ko Marakana kad peva Ceca. Puno ko škola kad počne septembar. Puno ko faks kad se uzimaju potpisi. Puno ko neotvorena tegla ajvara. Puno ko u kineskom SUPu. Puno ko šiptarski vrtić.

Trebalo bi da krene od roditelja,ali ga oni,kao i njhovi roditelji,radije prepuštaju u "nadležnost" nekom drugom.
Očekuje se da će to biti škola,ali od škole slaba vajda.
Zato su nam deca,kao i mi sami,uglavnom samouka.

Vrsta poznavanja osobe.
Često se javlja u sredinama koje su dovoljno male da srećeš poznata lica, a opet dovoljno velike da nisi sva ta lica i upoznao (bilo da je ta sredina ceo grad, ili pak škola, faks, ...).

Iako zvuci kao neki crkveni staresina- NIJE. U pitanju je veoma "interesantna", "tanka" zbirka iz matematike koju profesori srednjih skola vole da praktikuju i uz pomoc nje su se mnogi od nas nasli na letnjim pripremama ( citaj, POPRAVNI). Jedina veza religije i pomenute zbirke jeste kad ucenik procita zadatak...

Improvizovana kašika od limenke za intravensku pripremu heroina.
Dno od limenke nekog pića se iseče makazama.
Na spoljašnjoj strani dna se kuva dop.

Stara škola - jer kašika je za fensere.

Kada polaziš negde, (posao, fax, škola) u stanu navučeš potrebne delove garderobe,
a u hodniku, dok čekaš lift, u liftu, automobilu... se upasuješ i zakopčavaš dugmiće.
Umesto da na jednom mesto provedeš više vremena zakopčavajući se,
ti to vreme provedeš u pokretu vršeći prostor-vremensku dilataciju.

Drugi naziv za citulje u novinama.
Od skoro je po zavrsetku srednjih i osnovnih skola poceo da se fura ponovo neki tablo i spomenarski fazon sa slikanjem, pa analogno tome, nekog su citulje u novinama podsetile na maturantski tablo.
Valjda, su i ovi u citulji maturirali zivot.

Još jedan način da se publici skrene pažnja da škola nije dobra. U pitanju je po pravilu najgori mogući zloća, koji je sa mukom od sistema sticao znanje samo da bi zbog sopstvene sujete želeo da sruši upravo sam taj sistem.