Jedini oblik preživljavanja kad je iznad tebe terorista, a oko tebe pizde.
-Rođo, gde si, šta ima, nismo se čuli..
-Na poslu sam. Ćutim i kenjam, ni brzine ne menjam.
-Rođeni, pa to ne liči na tebe!
-Pravim se da sam mrtav. Direktor mi je terorista, kolege pizde u njegovoj guzici, a ono malo normalnih je po bolovanjima. Kome infarkt, kome šlog - a nije ni čudo jer smo pod stresom.
-Ma daj..pa menjaj firmu.
-Ko će mene da uzme tri godine pred penziju?
