U trenutku kad profesor ide od učenika do učenika i posle nekog vremena priđe i tebi. Ti u istom trenutku uhvatiš prevrtati stranice unazad pošto nisi ni počeo da radiš zadatak jer nemaš blage veze. Samo počneš da polako prelistavaš čitavu svesku ne bi li profesor samo prošao kraj tebe. Ovako izgleda da se samo prisećaš nekih stvari, iako ni sam ne znaš ni čega se pokupavaš prisetiti, a drugim profesorima izgleda kao da ne znaš uraditi zadatak kao što i jeste tako.
- Lazoviću, a kako tebi ide ovaj zadatak? Nije toliko težak.
- (Šuškaju stranice) Ma ide, ide. Samo sam zaboravio jednu formulu pa da se prisetim kako ono ide.
- Koju? Reci ja ću da ti kažem.
- Evo pronašao sam je...
- Pa šta čekaš sad? Ajde nastavi zadatak.
- Treba mi i ova za ugaonu brzinu.
- Pa ovaj zadatak nema nikakve veze sa ugaonom brzinom. Čekaj da vidim koliko si uradio... Nikoliko. Evo tebi sad fino jedan kec. Rekao sam da ću kažnjavati ove što ne znaju ove najlakše zadatke.
