Grupa ljudi, deo tvoje okoline koja je sa tobom provela određeni deo života, taman dovoljno da zajedno proživite neke interesantne trenutke. Naravno, nije problem u tome, već je problem u njihovoj konstantnoj želji da vam te trenutke prepričaju, kao da niste tu bili, i to uz ono čuveno "Jel se sećaš/sećate...".
Likovi kojima je vrhunac humora konstantno prepričavanje ortakovog ukenjavanja u gaće na času u trećem osnovne i koji vam rado po sedamdesčetvrti put pričaju to, sa istom uživljenošću u priču kao da niste već sedamdestri puta slušali isto. Znate im svaki događaj iz detinjstva napamet, jer su bili raspoloženi bar 20 puta da vam prepričaju kako su sa osam godina komšiji zapalili kola i kevi polomili omiljenu vazu, pa im je ćale polomio guzicu od batina.
Nema im kraja sreći kad se nađu u novom društvu, pa počnu da prepričavaju događaje koje ste naravno vi već čuli desetak puta, ali ćete morati opet da slušate kako preživar tu istu priču priča omađijanim cavama u pokušaju da izmami koji osmeh i impresionira ih.
Preživar: ...i tako krene matori komša Raja da juri mene i ortake, i mi 'de ćemo, na trešnju koja je visoka jedan metar! HAHAHA!
Publika: Hihihi..
Preživar: I onda...
Lik Koji Je To Slušao Dovoljno Puta Da Zna Svaki Detalj Sa Pauzama Za Vece: Acko, mislim da su tu priču slušali, prič'o si već...
Preživar: Ma pusti da završim.
L.K.J.T.S.D.P.D.Z.S.D.S.P.Z.VC: Tri puta jebote... Sad će deo kad vas je komšija Raja obarao motkom.-----------------------
- E, jel se sećaš kad smo u prvom srednja Mare, Sale i...
- ... ti i ja ukrali gajbu piva i iscevčili je na ploči kod mene.
- Odakle si znao?
- Pričaš tu priču svaki put kad se uvatiš za pivo, smore.
