Izraz kojim se opisuje preterana upotreba verbalne komunikacije. Obično se koristi kada se dijalog razvije u nepotrebnu širinu, najčešće sa jedne strane. Kraća forma je ćutanje je zlato.
- Bobane, kad ćeš da jednom odneseš ove tvoje prljave čarape u korpu za prljav veš, gde im je mesto?
- Dobro bre, evo idem odmah da odnesem, aman za aman, pa nije greda toliko...
- Kako nije greda, o čemu ti Bobane pričaš? Čarape smrde tu satima, danima pre nego što se tvoje dupe seti da ustane i prošeta pet koraka do ostave za prljav veš, nego JA treba svaki put da idem da ih odnosim i pritom trpim tvoje nesnosne smradove, a ti se samo izležavaš po ceo dan kada dođeš sa posla skineš tu čarape i ostaviš ih tako da SMRDE. Pa jel ti misliš da ja imam leđa da se savijam, da mogu svaki dan tvoj smrdljiv veš da nosim do kupatila, digni bre guzicu tu i odnesi, nabio si 100 kila u nju, pogledaj se samo na šta ličiš, samo krkaš, dabome sad će gospodin da otvori pivo, a mene i ne pita jel hoću ja možda da uzmem jednu čašu, ne, samo on zna da uživa. Pusti gospodin FUDBAL, ajde nešto da gleda nego ovu našu raspalu ligu, pa iz AVIONA se vidi da je Zvezda namestila meč protiv OFKa, ma alo Bobane jel čuješ ti mene uopšte???
- Pričajte usta, da ne sedite pusta...
- Ma kome bre ti to ponavljaš i odakle ti ta rečenica, da nije sa Vukajlije? Samo visiš po ceo dan na tom sajtu kome su čak i ime pogrešili! Bobane, jel čuješ ti mene.........
