U bliskoj vezi sa ''stajanjem na vratima''.Podrazumeva se da niko ne stoji baš na vratima i ne priča iz te pozicije. Izraz se koristi kad nam neko ostane zaglavljen jednom nogom na pragu a drugom je na hodniku,taman tako da nismo sigurni da li naš gost zaista odlazi ili ima nameru da se vrati.Ovo stajanje na vratima,obavezno prati neka priča.Tako,često se desi da se naš gost baš tada seti da ispriča nešto što je zaboravio za ona 3 sata dok je bio unutra.
I tako on obučen u zimsku jaknu toroče li toroče sad već sa obe noge na hodniku,a vas u tankom džemperu na pragu probija hladnoća iz hodnika.Posle izvesnog vremena,ako ste suviše kulturni pa i dalje slušate, hladnoća vam je došla do kostiju,pa nemate pojma o čemu i o kome se radi...A iskreno jedina briga vam je da vidite gosta kako silazi niz stepenice i ide ka izlazu.
A može vam se desiti i gora stvar od hladnoće u toj situaciji.Zov prirode koji vas očajnički tera da gledate malo u gosta a malo u vrata WC-a.E tu vam već ni vaspitanje neće pomoći da čujete priču do kraja...
