Tok-šou. Gost emisije odgovara voditelju u uglađenom, socijalno prihvatljivom maniru, ubacujući tu i tamo poneku kilavu šalu. U jednom momentu, gost diže tenziju auditorijuma i otkriva detalj iz svoje rane, mučne mladosti. Nešto što je još tada determinisalo njegovu sudbinu i lansiralo ga u svet poznatih.
Inspicijent emisije diže tablu sa natpisom APLAUZ, i gromoglasno pljeskanje se rasplinjuje po sali. Tada stupa na snagu potpuno uzaludan i iritantan gest.
Gost, premda je svestan da ga niko neće čuti, ubacuje još par misli tokom galame. To mu je šansa ili da ispadne nedodirljiv, ili da poprcne i voditelja i publiku.
-I brao ja tako šljivu ranjaču kod babe na selu, kad puče grana ispod mene i ja počnem da se strovaljujem sa pe-šes metara ka zemlji, a samo jedna misao mi u glavu: jebeš mi mater ako ne bi bilo loše da znam da letim. E tad sam znao da ću budem pilot i to me je...
.......................PLJESPLJESPLJES - Hehee PLJES - A mogao sam - PLJES- da odlučim da PLJES - budem i - PLJES - drvoseča hhehehehe PLJESPLJES
________________________________________________________________________-Jeste, jeste, usrala me ptica dok sam držao govor na Kanskom festivalu, dobro si obavešten..................................... da ti to nije neki vrabac javio?
...PLJESPLJES - E moj brajko - PLJES - evo samo - PLJES - da kažem - PLJESPLJES - da mi - PLJES - pušiš - PLJES - kurac - PLJES - da, da - PLJES - na Kanskom festivalu mi se to desilo.
