Znala sam!
Sjedim za šankom čitavo veče cjevčeći ovu cijeđenu narandžu, a niko ni da me opsuje, niko da mi priđe. Pun kafić frajera, loču onu pivu i samo gledaju, niko ni piće da pošalje.
A, koliko sam se samo spremala... Prvo, frizura jutros u deset. Čitav dan nosim glavu k'o da je u njoj nitroglicerin. Steže ovaj pušap - sise hoće da mi oči izbiju. Tange vire iznad minića. A, bogami i ispod, hehe. Štikla od 12 cm mi je ostavila trajne posledice na kičmu. Depilirala noge, depilirala ruke. Uradila manikir. Za čije babe zdravlje?
U šta su se to pretvorili današnji muškarci? Pa, samu bi sebe spopala kako izgledam. Za koga sam se ovoliko montirala? Gledaj onoga! Visok, zgodan, obučen, vidi se da ima kintu. I samo blene. Blene... Ali, čekaj! Da li on to prilazi? Jeste! Eto ga pravo na mene! Priđi, šećeru, samo mi priđi...
- Zdravo. Ja sam Dragan. Cijelo veče ne mogu da sklonim pogled s tebe. Hoćeš neko piće?
- Pali, nakazo! OPAAA!
