Dešava se kada nam se neko iznenada javi na ulici dok žurimo u školu/faks
i mi odgovorimo nekakvim zdravo (ili ćao) za koje se odmah posle toga pitamo da li se čulo.
Nakon toga obično pokušamo da ponovimo pozdrav za sebe (ako nema nikoga oko nas ko bi nas mogao čuti), čisto da proverimo da li je zvučalo kako treba.
Prigušeni pozdrav ponekad karakteriše i nekakava čudna transformacija glasa, pa nam se čini da smo zvučali kao neko drugi, na primer "Miki Maus".
Nakon toga pročišćavamo grlo, u nastojanju da za transformaciju glasa okrivimo sekret u grlu.
E ćaos!
Zdravo! Zdravo... Zdravo...
