Nekima od nas prijatelji nisu ništa više do odela koja oblačimo kada se nama dopada. Kombinujemo ih sa mestom na koje bismo voleli da idemo i tako imamo ortaka i ortakinju za svaku kombinaciju.
Jedne s kojima idemo u zoo-vrt, jedne s kojima šetamo...
Ali njih nikako ne zovemo u grad, jer bi nas smorili svojom mirnoćom i blagošću.
Tako povlačimo nevidljivi zid između sebe i ostalih ljudi, jer nikoga ne prihvatamo u potpunosti onakvim kakav jeste već ga isključivo vadimo iz naftalina kada procenimo da će nam tog dana odgovarati i da ćemo se s njim lepo provesti.
