Princeza na zrnu graška
Jedna od onih templejt prozivki na račun nečije preosetljivosti, bilo da je u pitanju ženska, odnosno muška individua. Šuk jasne aluzije na poznatu bajku koja se - kao i većina bajki za decu - bazira na nekakvom daunovsko-bigotskom poimanju sveta i ljudi...što i ne čudi obzirom da gro istih potiče iz vremena kada su prinčevi i princezi predstavljali emanaciju božanskog a običan čovek bio test poligon za sve žive pošasti na Zemlji, od gladi, preko siromaštva, do jebene kuge. Nešto, fazon, kao što je danas u Africi, Aziji, Bliskom Istoku...s tim što u toj priči "zrno graška" predstavlja prosečan unos kalorija po glavi stanovnika, jebiga.
- Ajmo negde, brate...
- De ćemo, koji kurac?
- Ma bilo gde, bre, ne osećam više bulju koliko već sedimo na ovoj klupi...
- Uuuu, izvini, princezo na zrnu graška, hoćeš možda jastučić za guzu da ti donesem, mmm?
-------
- Ime i prezime?
- Tajitaj.
- Dobro, Tajitaj...Je l' znaš zašto si priveden, a?
- Ma hajte, molim vas, samo sam je par puta džvoknuo u vugla, nego se ona pravi princeza na zrnu graška...a vrlo dobro zna kakav pasulj volim! Ja sam, bre, prava žrtva ovde, JA!
