Prinudno zapisivanje ideje za definiciju na Vukajliji

Definicijator vozi i u vožnji mu pada ideja za definiciju. Grabi mobilni, u meniju pritiska opciju DIKTAFON, gazi dugme i diktira siže definicije. Nesrećnim slučajem, prolazi pored murije na zadatku koja pali plavu bubuljicu na krovu i zaustavlja ga 200 metara kasnije. Pandur prilazi kolima, brkovi mu se ljuljaju na vetru. Salutira, definicijator otvara prozor, pruža dokumenta.
- Dobar dan! Znate što sam vas zaustavio?
- Ne bih znao... zašto?
- (Pandur gleda dozvolu): Gvozdenoviću, pričali ste mobilnim! Znate da je to zabranjeno...
- Ah, to... nisam pričao...
- Kako niste?! Lepo sam vas video, Timotije, nemojte sad da mi vrdate...
- Ma nisam, samo sam...
- A saputnica, ona ne sme da bude pijana, znate? Dajte dokumenta, gospođice... Euglena, jeste pili nešto?
- Nisam pila. Jela sam žvaku.
- A koleginica na zadnjem sedištu? Đavolasto mi izgleda?
- Ona je sa Tasmanije, tamo svi tako izgledaju... ni ona nije pila. Ali ona može da bude pijana k'o letva, ona sedi na zadnjem sedištu, i vezana je.
- Da, da... nego, Hakuna, da se vratimo na mobilni: video sam te, lepo sam te video: voziš i razgovaraš!
- Nism razgovarao, majke mi... DIKTIRAO sam!
- Šta si sad diktirao? Kome si diktirao?
- U diktafon... definiciju za Vukajliju... morao sam, dobra defka, ne sme da propadne...
- Šta pričaš bre, kakav vuk, kakva lija, koji ste bre vi elementi?!
(Džimi odmahuje rukom): Piši kaznu, prijatelju, pa da idemo...
(Pandur vadi blok, piše. Pruža cedulju Korleoneu, ovaj taman zatvara prozor, kad pandur klecne):
-Šta to grokće u gepeku?!
- Ništa, ništa, divlje prase, istrčalo iz jarka, nisam mogao da skrenem... eto, biće dobro za paprikaš...
- Samo tako, omladino, i nemoj više da mi se definiše u vožnji!
(Патофњар kreše auto i kreće u pravcu crnih rupa na obodu vasione).