Domaći fudbaleri, normalno. Njihova priprema za meč nije izučavanje protivnika. Ne. Tj. to je za njih pičkin dim. Zadnja rupa na svirali. Ceo proces koji se događa izgleda kao vračanje vudu eksperta iz centralne Afrike koji je došao u kontakt sa šljivovicom. Crna magija, bela magija, crvena magija. Ko zna vlašku magiju, blago njemu. Pokušavaju da na taj način protivniku pokvare dan, jer drugačije ne mogu pobediti.
Pored toga, moraju biti izuzetni meteorolozi i biolozi. Treniraju danima pred utakmicu u terminu njenog odigravanja, ne bi li se aklimatizovali i provalili kakva je tad gustina i vlažnost vazduha. Kolika je amplituda temperature, ugao rasta trave kao i broj hlorofila u njoj, takođe i pritisak kao i let lopte u tim laboratorijskim uslovima.
Nakon toga odlaze u kafanu, tj. karantin. Tamo se opuštaju, slušaju Cecu, Mitra pa se onda malo provozaju novim Mercedesom kroz grad i pred spavanje se pomole svim bogovima za koje su čuli. Oni iz manjih mesta imaju svoje toteme. Tek onda bace pogled na detalje o protivniku, nameste frizuru dan ranije i svoje dve leve bangave noge smeste u krevet.
