Grdno brate. Gore od trenutka kada si shvatio da deda Mraz ne postoji, da ti od Red Bula ne niču krila, da Švarceneger nije onol`ki đuvegija zbog spanaća i ratluka. Jedan od najradosnijih dana u godini se uglavnom pretvori u košmar epohalnih razmera. Još ako niste sami, nego uz žensku pratnju, ime najluđa noć je dobila sasvim opravdano.
Kažu, za spremanje ne treba puno, nekih sat vremena, ne duže. E pa, lažu!
Triesprvog studenog decembra, sa adrenalinskom dozom euforije bacaš pogled na zidni, pa na ručni sat, nestrpljivo čekajući kraj radnog vremena. Ceo dan si gladovao, jer vas je najbolji prijatelj pozvao da, u porodičnoj atmosferi, proslavite najluđu noć uz tovar zlatiborsko-mačkatskih specijaliteta, brata Džonija i Džeka, i pradedine ljute šljive, koja je, još od majskog prevrata, specijalno vakumirana po burićima za ovu priliku. Kazaljka se poklapa, 19:00, ko prenut skačeš sa stolice, oberučke grabiš fascikle i papire, guraš u tašnu i gaziš nogom da bi sve stalo. Taman se latiš kvake na izlazu i...
Kolega- Pa de ćeš kolega? De žurba? Čekaj da se izljubimo ko ljudi. Dođi rođeni ovamo da te zagrlim!
Ti- Ah, da, izvini Pajo care, dođi. (zagrl, pljop, pljop, coke, coke)
(od medveđeg zagrljaja pritisak ruši tabue, jezik isp`o, uši zaglunule)
Kolega- Brate moj, toliko radimo zajedno, toliko smo toga prošli zajedno, ja, ja...
Ti(pusti me jebote)- A, da da, najlepše godine. E pa odoh, srećna nova, i sve najbolje.
Koleginica- Čeeekaj kolega, zar si na mene zaboravio? Kad već nećeš sa nama da ostaneš...
Ti(o ljudi moji) -Nikako, nikako. Taman krenuh po tebe (opet isti proces, od silnog žvaljenja karmin ti curi niz obraze). E pa, doviđenja, doviđenja i još jednom srećna nova godina.
Otvaraš vrata, već si sa spoljne strane...
Kolega- E, kolega...
Ti (#$&#$#%)- E?
Kolega- Vidimo se tek sledeće godine! (kolegijalno padanje u trans od smeha, crep se urušava, seizmološki zavod u Americi registruje novo trusno područje)
Ti- Ma teraj se u pizdu materinu!
------
20:00 Odvoziš se kući, bila malo poveća gužva u saobraćaju. Nema veze, nadoknadiće to tvoja dragana. Ona je već spremljena tip top, postrojila decu u vrstu, i samo čekaju tvoje lagano brijanje, upasavanje košulje u pantalone, nameštanje kravate i zapoved napred marš! Otvaraš vrata.
Žena sa papilotnama, u kućnoj haljini i klozetarama, priča s` taštom na telefon. Musava deca trče po kući. Ugledaju te, skaču u zagrljaj „Tata tata“! ljube, grle, isflekaše tek opranu košulju.Ti-Jeste li bre normalni. Šta ste to taki? Još me i usvinjiste. Je l` vidite kol`ko je sati? Mrš na oblačenje!
Bacaš košulju preko stolice i oblačiš prvu koja pada pod ruku. Iskasapiš se na brzinu, sedneš i čekaš. Žena pred ogledalom. Šminkanje, stavljanje nekakvih senki, umakanje glave u puder.
Žena-Joooj šta obući. Nemam šta da obučem. Da l` ovu haljinu sa izrezom? Ili ovu usku tamno sivu? Dragi, dođi pomozi.
Ti-Ajde bre Katarina, zakasnićemo. Vidiš da je pola deset, ljudima smo obećali u devet.
Trčiš do nje, zakopčavaš je, otkopčavaš je. Poturaš joj pod guzicu vaser vagu. Ne valja, ne valja joj jedna, ne valja joj ni druga. Ova joj preuska, ova preširoka, kurvinska i previše štrči, a ni trepavice joj ne ističe baš najbolje. Sad treba izabrati broš, ili ogrlicu, ili možda narukvicu? Šta ide uz haljinu...
Žena-Ništa, odlučila sam! Obući ću nešto drugo. Ovaj nakit mi nikako ne stoji uz haljinu.
23:40 Sedaš na krevet, zapališ cigaretu, i odsutno zveriš u plafon. Dok debelo crevo svira skerco, razmišljaš o jagnjećim kotletima uvaljanim u pavlaci sa šampinjonima. Zamišljaš da gutaš Džeka, da rakija klizi niz grlo. Lagano toneš u san...
....
23:55 (drmusanje) – Ajde čoveče probudi se. Treba da krenemo. Zbog tebe redovno kasnimo u goste! Šta će ljudi pomisliti... A i zašto se nisi obrijao?
Ti- Obrijao sam se ja, pre mnogo mnogo vremena. Još onda kad si se ti počela spremati...
Deca,i dalje musava, utrčavaju u pidžamama- SREĆNA NOVA GODINAAA!!!
