Pripreme za doček nove godine

Триеспрвог студеног децембра, са адреналинском дозом еуфорије бацаш поглед на зидни, па на ручни сат, нестрпљиво чекајући крај радног времена. Цео дан си гладовао, јер вас је најбољи пријатељ позвао да, у породичној атмосфери, прославите најлуђу ноћ уз товар златиборско-мачкатских специјалитета, брата Џонија и Џека, и прадедине љуте шљиве, која је, још од мајског преврата, специјално вакумирана по бурићима за ову прилику. Казаљка се поклапа, 19:00, ко пренут скачеш са столице, оберучке грабиш фасцикле и папире, гураш у ташну и газиш ногом да би све стало. Таман се латиш кваке на излазу и...

Колега- Па де ћеш колега? Де журба? Чекај да се изљубимо ко људи. Дођи рођени овамо да те загрлим!

Ти- Ах, да, извини Пајо царе, дођи. (загрл, пљоп, пљоп, цоке, цоке)

(од медвеђег загрљаја притисак руши табуе, језик исп`о, уши заглунуле)

Колега- Брате мој, толико радимо заједно, толико смо тога прошли заједно, ја, ја...

Ти(пусти ме јеботе)- А, да да, најлепше године. Е па одох, срећна нова, и све најбоље.

Колегиница- Чееекај колега, зар си на мене заборавио? Кад већ нећеш са нама да останеш...

Ти(о људи моји) -Никако, никако. Таман кренух по тебе (опет исти процес, од силног жваљења кармин ти цури низ образе). Е па, довиђења, довиђења и још једном срећна нова година.

Отвараш врата, већ си са спољне стране...

Колега- Е, колега...

Ти (#$&#$#%)- Е?

Колега- Видимо се тек следеће године! (колегијално падање у транс од смеха, цреп се урушава, сеизмолошки завод у Америци региструје ново трусно подручје)

Ти- Ма терај се у пизду материну!

------

20:00 Одвозиш се кући, била мало повећа гужва у саобраћају. Нема везе, надокнадиће то твоја драгана. Она је већ спремљена тип топ, постројила децу у врсту, и само чекају твоје лагано бријање, упасавање кошуље у панталоне, намештање кравате и заповед напред марш! Отвараш врата.
Жена са папилотнама, у кућној хаљини и клозетарама, прича с` таштом на телефон. Мусава деца трче по кући. Угледају те, скачу у загрљај „Тата тата“! љубе, грле, исфлекаше тек опрану кошуљу.

Ти-Јесте ли бре нормални. Шта сте то таки? Још ме и усвињисте. Је л` видите кол`ко је сати? Мрш на облачење!

Бацаш кошуљу преко столице и облачиш прву која пада под руку. Искасапиш се на брзину, седнеш и чекаш. Жена пред огледалом. Шминкање, стављање некаквих сенки, умакање главе у пудер.

Жена-Јооој шта обући. Немам шта да обучем. Да л` ову хаљину са изрезом? Или ову уску тамно сиву? Драги, дођи помози.

Ти-Ајде бре Катарина, закаснићемо. Видиш да је пола десет, људима смо обећали у девет.

Трчиш до ње, закопчаваш је, откопчаваш је. Потураш јој под гузицу васер вагу. Не ваља, не ваља јој једна, не ваља јој ни друга. Ова јој преуска, ова преширока, курвинска и превише штрчи, а ни трепавице јој не истиче баш најбоље. Сад треба изабрати брош, или огрлицу, или можда наруквицу? Шта иде уз хаљину...

Жена-Ништа, одлучила сам! Обући ћу нешто друго. Овај накит ми никако не стоји уз хаљину.

23:40 Седаш на кревет, запалиш цигарету, и одсутно звериш у плафон. Док дебело црево свира скерцо, размишљаш о јагњећим котлетима уваљаним у павлаци са шампињонима. Замишљаш да гуташ Џека, да ракија клизи низ грло. Лагано тонеш у сан...

....

23:55 (дрмусање) – Ајде човече пробуди се. Треба да кренемо. Због тебе редовно каснимо у госте! Шта ће људи помислити... А и зашто се ниси обријао?

Ти- Обријао сам се ја, пре много много времена. Jош онда кад си се ти почела спремати...

Деца,и даље мусава, утрчавају у пиџамама- СРЕЋНА НОВА ГОДИНААА!!!