Rečenica na koju, kao po komandi, putnici u autobusu užurbano vade svoje lične karte i pasoše, otvaraju ih i proveravaju svoj identitet, kao da je nekim čudom moguće da oni nisu ti sa svojih legitimacija.
U stvari znači:
„Za desetak-petnaestak minuta ćemo stići na granicu i onda će u dva navrata ući neki uniformisani dremovni smarač da pronjuška kroz autobus i zadrži vas na vašem putovanju koliko god mu to pođe za rukom. Ja ću za to vreme otići negde da pišam i namignem cariniku s kojim već godinama imam dil za valjanje neke sitne robe“.
