Prirodno k'o koka-kola

4 лика у кафани.
Ситни сат.
Кафана празна.
(Не)ласкави број празних кригли на столу.
Већ дубоко огрезли у евоцирање сећања на старе дане.
Помињу се поједина женска имена која целој екипи доносе осмехе и сјај у већ водњикавим очима.

Лик А: Eeee, јел' видео неко Јелену скорије?

Лик Б: Јелену, Јецу? (уз гестикулацију рукама која описује Јеленино широко попрсје)
Лик А: Аха... Баш њу.
Лик А:(присећа се Јелене, Јеце, радодајке и широко осмехује)
Лик Б:(присећа се Јелене, Јеце, радодајке и широко осмехује)
Лик В:(присећа се Јелене, Јеце, радодајке и широко осмехује)
Лик Г:(присећа се Јелене, Јеце, радодајке и широко осмехује)

Лик Г: Одкуд њој онолике сисе?
Лик А:(Зове уснулог конобара да донесе још једну туру и почиње да оправдава звање хемичара)
Si..(CH2, не,не CH3) 2O... и'л беше 2 НО
ма силикони, брате!( фрустриран што неможе да убоде фенси реч коју само он зна)

Лик Г: Немогуће, рекла ми мала Ана да су природно такве.

Лик А, Б, В: Ахахахахаххахахаххаха!!!

Лик Б: Природне су... Колико и кока-кола...