
Појава у којој двије фамилије, чији су изданци добили потомка, на основу једне исте особине дјетета, најчешће својствене свој дјеци свијета, својатају и проглашавају га идентичном копијом оца/мајке, и самим тим, плодом њихове лозе (а не оне погане), вукући свако на своју страну.
Ноблесићи: Јао, хм, бебица баш испушта гасове, иста је мамица...
Простаковићи: Уф, мали прди к'о коњ, исти је ћаћа!
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.