Na selu odraslim služi za uzgajanje mahunastog povrća a klincima kao konj u igranju kauboja.
Nakon što je odgledao dio filma "Obračun kod O.K. korala", Miško Cvetić, stanovnik sela Doratovići i vrlodobar učenik I razreda osnovne škole, istrže se iz dedinog krila pa krenu sa ukaoubojičavanjem. Vodom iz bokala napuni pištolj, zadjenu ga za trenerku, oko vrata sveza mamino maramče a na glavu stavi dedin lovački šešir. Izađe u dvorište, pa s noge na nogu odskakuta do snopa pritki prislonjenih uz drvenu šupu. Iz snopa izabra najbržeg vranca, na vrh zaveza pertlu, te ga zajaši.
Dječak povuče pertlu k sebi, a "konj" , kao da se propinje na prednje noge, savi se u obliku luka. Kroz prazan prostor između prednjih zuba prvačić ispljunu sok od čunga lunge, puma patikom obode pritku, te povika odlučno:
- Kaman, idemo! Njihaaaaa!
Dok jednom rukom čvrsto drži uzde i hrabro hita ka ćumezu, drugom sa glave skida šešir pa njim vitla iznad glave, rastjerujući po dvorištu živinu. I dok kokoške u bijegu traže spas, za dobrom pritkom prašina se diže.Kauboj konačno stiže do O.K. ćumeza. Siđe s pritke, priveza je za parmak, pa se laganim korakom uputi ka blatnjavoj ledini.
Mali revolveraš stade ispred neprijatelja i procijedi kroz zube:
- Vidim, nisi pobjegao. Hrabar potez.
Ne dižući glavu, pevac nastavi kljucati zrnevlje pšenice.
- Sam znaš da se ovo može završiti samo na jedan način. Avlija je mala za nas dvojicu - nastavi revolveraš.
Pevca uznemiri dječakov glas, podiže glavu i okrenu se prema njemu. Resa zadrhta na prohladnom novembarskom danu.
Revolveraševe oči se usitniše, postadoše kao dva zrna sačme. Ruka oprezno krenu prema vodenom pištolju, u zraku se osjeti mokar pevac.
- Miško, odmah u kuću, nisi ništa jeo! Jedi pa se igraj! - sa balkona se prodera mama, i kriška hljeba namazana domaćim kajmakom spasi pevca od sudbe zle.
