Da,konačno ih gaziš.Mesec dana si od usta odvajao da ih kupiš,bila je to ljubav na prvi pogled.Savršene cipele,boja,oblik,čak i kutija u kojoj su bile,ma sve.I,kao da su za tebe pravljene.Ogledaš se u limovima sanduka za sladoled i u izlozima u prolazu.To je to.Dan ne može biti bolji.I,oh,kako su udobne.Samo bi njih nosio...Mada,malo ipak žuljaju,ali samo malo,to je zato što su nove,normalno je to.Jedva čekam da ih svi vide,uh,pa kad ih uparim sa magičnom kombinacijom za vikend.Majku mu,seku nešto.Leva noga polako kreće da se oduzima.Gazi normalno,gazi normalno.Jbm ti cipele,samo da stignem kući.Uh,dobro je,nađoh ugao kako da gazim.Uh,sad kreće desna,žulja,bre,jao al' su tvrde,a sad kao i da mi palac udara.Počinjem da vučem desnu nogu,uh,izem ti cipele,za ove pare treba da imaju i er begove.Brate,al' boli,jao,eno ga Sima,samo da me ne vidi,moram što pre da se izujem.Uh,čoveče,izgledam k'o dr Haus,proklete cipele i ko ih napravi.Šta sam ih i kupovao koj moj?Bolje da su uz cipele dali i dva hanzaplasta,a ne onu nabudženu kutiju.Jao,patike moje za poljanče,gde ste?Aaaa!Dajem ćaletu da ih razgazi,pa možda i razmislim da ih nosim,il' ih vraćam,a u tri lepe!
