Ako bolje posmatramo ovu naizgled obicnu deciju igru videcemo da ona i nije tako naivna i obicna kao sto izgleda i da je mi u sustini igramo celoga zivota prelazeci njene nivoe.
Nivo 1:
Prelazi se u periodu od 5 do 10 godine.Igra se tako sto deca formiraju dva "lanca" drzeci se za ruke.Onda deca jednog lanca prozivaju clana drugog da se zaleti i proba da ga probije.Igra je malo gruba al tek ce kroz nivoe dobiti na grubosti.U sustini to je to nivo je lak i u glavnom ga svi prelaze.Igrajuci njega deca se upoznaju sa nekim glavnim pravilima zivota: "Ko ce koga da prozove","Ko ce kod koga da probije".
Nivo 2:
Prelazi se u periodu od 15 do 50 godine.Igrica dobija na dinamicnosti.Igra menja pravila ali probijanje kao sustina ostaje.Broj igraca se vrtoglavo povecava igraju je svi ovog uzrasta kako po selima tako po gradovima.Problematican je samo pocetak dok se prvi put ne probije kasnije ovo postaje takva rutina i uzivanje kako moze samo jedna igra da pruzi.Prosecni igraci igraju u glavnom jedan na jedan.Vrhunski igraci postizu da probijanke igraju i na vise mesta u isto vreme sa vise osoba.Cak imaju i filmovi snimljen za ovaj nivo.Veoma su gledani emituju se iza ponociKao problem ovog nivo su ceste svadje medju igracima izazvane ljubomorom sto posle godina zasicenja igraci menjaju partnera.
Nivo 3:
Prelazi se u periodu od 50 godine do kraja zivota
Kraj igrice je lose uradjen.Od ranijih karakteristika ostaj samo suva grubost.Pravila igre se opet menjaju.A probijanje kao sustina nastavlja se tako sto igraci probijaju opet rukama kao na prvom nivou.Prozivaju ih svi igraci iz prethodna dva nivoa nezadovoljni sto su ovi prosirili igricu i na: gradski prevoz, poste, banke.Probija se za bukvalno sve:hleb, ulje, mesto u busu. . .U kratkim crtama to bi bila pravila igre koju ne mozete a da ne igrate. . .
