Jedna od najvećih prednosti nastavnog kadra na fakultetima u Srbiji (a bogami i šire).
Dakle, zarad unapređivanja i razmene iskustava sa kolegama, fakultet najistaknutije nastavne radnike šalje na raznorazne simpozijume i kongrese po celom svetu. Neretko se ovo ne svodi samo na kongrese, već i na višegodišnja usavršavanja i doktorate. Naravno, sve o budžetu fakulteta/države.
I u redu, sve bi bilo objašnjivo da je tema kongresa bitna i da objektivno može da unapredi nastavu na fakultetima. Ali ne. Teme su uglavnom sasvim beskorisne, besmislene, a i prisustvo nastavnika na kongresu nije obavezno, pa se celo putešestvije svodi na šoping ture, obilaske grada i najobičniji turizam. Naravno, studenti za to vreme ili gube nastavu, ili moraju da slušaju mutave asistente, koje ništa ne razumeju, jer ni sami asistenti ne razumeju profesore.
Što se tiče ovakvih doktorata- na mom bivšem faksu se i dalje spominje slučaj jednog profesora, koji je produžio doktorat u inostranstvu za dve godine, kako bi se usput lečio od alkoholizma. Sve ovo, naravno, o trošku fakulteta.
A: Ah, kolega! Vratili ste se iz Melburna!
B: Da, dragi kolega...
A: Pa, kakvo je iskustvo bilo?
B: Odlično kolega. Vrlo inspirativno!
A: Drago mi je. Nadam se da ste stekli iskustvo u vezi sa nečim što može unaprediti naše nastavne metode?
B: Kako da ne, kolega.
A: Šta je bila glavna tema?
B: "Poređenje modaliteta ženskog orgazma sa amplitudom dinamike u Mocartovoj 40. simfoniji". Jedna mlada koleginica iz Tunguzije je to veoma lepo elaborirala.
A: Svaka čast, kolega! To će svakako veoma unaprediti naše metode. Možemo čak uvesti i poseban izborni predmet koji će se baviti tom problematikom.
