Poslednja godina studija kad živiš sa ribom.
Nalaziš se samo par koraka pred još jednom životnom raskrsnicom. Poslednjom velikom, možda i najvažnijom. Danas - sutra treba se uozbiljiti i postati čovek. Pronaći posao, osnovati porodicu. Davno prošlo vreme lap top žurki, sad si u ozbiljnoj vezi već četiri godine, pa i ako si siguran da je to žena tvog života (ima velike sise) i da ste već svašta prošli zajedno, jedno niste - zajednički život. Do sad si živeo sam ili sa cimerima a sobu čistio samo kad ona dolazi.
Nije sve ovo tvoja ideja, njena je, ali pristaješ jer moraš a i shvataš da je to skroz razumna ideja i normalan splet okolnosti.
Tokom prvog meseca zajedničkog života, dok traje euforija (njena) sve je lepo i interesantno. Igrate se muža i žene. Ona je srećna što ti kuva i čisti za tobom, ti si srećan što ti ona kuva i čisti za tobom. Ubrzo ta igra dosadi kao i sve ostale. Odjednom se osetiš ne izživljenim, setiš svih propuštenih trsnih prilika, mislima odlutaš četri dekade u budućnost i zamisliš sebe oronulog ispred avlije kako čekaš poštara sa penzijom.
Ortaci te odavno ne smatraju stalnim članom ekipe. Tu si samo za praznike ko tetka iz Kelna.
Avaj, kasno je za neke promene. Na vreme uviđaš sve prednosti tvog načina života. Vremenom romantika nestaje i sve prelazi u rutinu.
Čestitamo ! Uspešno ste završili kurs. Spremni ste za brak.
- Ej braćalaaa, večeras kod Šumija skup. Položio kolokvijum iz Zaštite od jonizujućeg zračenja i dozimetrije iz šestog, obećao da će da časti kad položi, još prošle godine.. Jesi li za ?
~ Izvini, ali ne mogu. Maju boli glava, moram da joj se nađem pri ruci ako joj nešto zatreba.. a i nije baš dobre volje, ne verujem da bi me pustila...
- Ma znam da te ne bi pustila, nego moram da pitam čisto radi reda, da mi je mirna savest. Ništa, vidimo se na njenom rođendanu. Ćao...
