1. Радиш месец дана
2. После тога чекаш још 15 дана јер "са' ће 15тог у месецу"
3. Када се наврши тај период зовеш новинаре
4. Када те новинари одјебу сечеш прст (један, за почетак)
5. Кад те новинари одјебу са одсеченим прстом кренеш у штрајк глађу (тада си већ гладан, тако да овај део није тежак)
6. Док штрајкујеш глађу пожељно је да се лишиш још којег прстића, ако останеш на оном једном неће те схватити озбиљно
7. Набавиш канту керозина и једну шибицу, задржиш се на речима
8. Пређаш на дела
9. Обезпршћен, са 20 килограма мање и опекотинама осмог степена прихваташ да те одвезу у болницу и тамо
... коначно дочекујеш јебеног скота из надлежне државне службе који "изражава дубоко запрепашћење" и "обећава да ће учинити све што је могуће" да добијеш своју цркавицу. До тада, болничка храна и није тако лошег квалитета.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Da nije tuzno i istinito,bilo bi smesno.+ za defku,- za drzavu
Niti tužno, niti smešno. Prežvakano i usiljeno? E to da.
Dobar, Tome, dobar... Ako ne bude defka dana, odseci jedan prst i uslikaj ga pa napravi poster! Sa devet prstiju može dalje da se obitava na Vuki... imaš fore dok ti ne ostanu samo palčevi. Njih nikako ne seci, tad pređi na štrajk glađu...:)))
+++
A ako dodjes u iskusenje da pojedes svoje isecene prste? e onda treba biti cvrst.
Spavanje po šinama....