Lihvarska hulja, taj đavo. Sve ti da, sve što ti srce ište, a još više ti uzme i duplo otme. A čovek k'o Grčka, pao mu kreditni rejting. Klonuo duhom i celim bićem. Otišao u stečaj, opkolili ga poverioci. Kažu, nema od njega ništa, propada. Još kažu, najbolje ga privatizovati. A đavo upravo to i ima na umu.
Kada čovek svesno prepiše dušu na đavola, obično to radi sa nekom, po njemu, adekvatnom kompenzacijom na umu. Slava, uspeh, novci. Tri reči, jedan pojam. Kad imaš jedno, imaš sva tri. Zdravlje i dug život retko ko traži, što je i razumljivo jer je retko ko tako prizeman i skroman, a i zato što se to baš to dobro zdravlje veoma često uzima zdravo za gotovo. Dok god se njime može pohvaliti ne pridaje mu se mnogo značaja.
A željeni društveni status i ispunjenje snova koštaju. Mnogo. Mnogo odricanja u oba slučaja. U ovom slučaju, odricanje od sopstvene duše. Odricanje zarad snevanja sna na javi, koji naspram večnosti u paklu, zaista deluje kao intermeco između dva veoma mračna čina Fausta.
