Odreći se vekovnog porodičnog bogatstva. I pored razumnih argumenata za tako nešto, čovek se teško odlučuje na ovaj čin. Prodati očevinu, bilo da su to jalovih par ari, bilo brda i doline, plodne njive i vinogradi, svakako će okolina osuditi svakog nesrećnika koji počini ovo skrnavljenje rodoslova, mukom stečenog, znojem obasipanog i brižno negovanog kroz generacije. Najveći greh odmah posle prodaje kućnog praga. Koliko samo očajan neko treba da bude da bi se odrekao ove duhovne svojine zarad šake novca.
- ... Neki kažu žive bolje, neki malo lošije...
- Paa, neko loše, imamo mi s tim veće.. ALI: kuća neokrečena, drva nije spremio, brašno... ništa-ništa-ništa... Kako će se ostane živa - videćemo. Lepo zemlju da prodam i d'uzmem konopac da s' obesim. Nemoj ništa da me pitaš!
