Za razliku od običnog jebivetra, koji ne radi apsolutno ništa u životu, profesionalni jebivetar radi sve osim onoga što bi trebalo da radi. Dakle, ne može se okarakterisati kao sasvim lenja osoba, već kao neko ko menja poslove kao čarape. Karakteristično za njega je da se naloži na neki posao kao mlad majmun, a nakon kratkog vremenskog perioda se smori i pod izgovorom da to nije onako kako je zamišljao započne nešto drugo, pritom sve vreme zapostavljajući ono što mu je u stvari pravi posao.
U školskom dvorištu u toku je mini okupljanje starog društva iz odeljenja, ljudi koji su do sad već pozavršavali svoje škoje i sad imaju svoj život. Nisu se videli nekoliko godina, a onda su rešili da organizuju godišnjicu mature na otvorenom, gde će svako ispričati šta mu se dešavalo u tih nekoliko godina
.
.
.
Steva: Ljudi, šta da vam kažem, dobio sam posao u banci pre nedelju dana, znate da sam završio ekonomiju, a treba i da se oženim u martu sledeće godine...
Đole: Nego, ljudi, šta je sa Žikom, zašto on jedini nije došao?
Ana: Ma ne pitaj, taj je promenio škola koliko svi mi zajedno i na kraju ništa nije završio... Posle je radio mesec dana kao obezbeđenje, pa je i to batalio, sve pod izgovorom da nije to onako kako je on zamišljao, pa se zaposlio na nekoj građevini, ali je odatle bukvalno pobegao posle nedelju dana, pa je probao da radi kao konobar u nekoliko kafića, ali ni tu se nije dugo zadržao, pa je na kraju završio neki kuvarski kurs i sad radi u nekom fast fudu i planira da otvori svoj fast fud, mada, znajući njega, daj bože da od toga bude nešto više od plana...
