Prilepak nesrećnika koji su imali tu čast da im profesija, isprva iz ljubavi a kasnije iz moranja, bude u stvari definisana u vidu čuvara zoološkog vrta, u najmanju ruku. Svi oni su prvog radnog dana sa dnevnikom pod mišku u školu došli sa namerom da budu revolucionari, ljudi koji će otkriti nove Tesle, Pupine i Ajnštajne, iz nje su istog dana izašli ako ne sa ulepljenom guzicom ili iglom u mekom delu iste onda sa pridevom koji ih uglavnom prati do kraja njihovog staža.
''Jebote kad se setim, dodje Mile Kifla i onako sav žgoljav kaže : Drugovi i drugarice vadite dva lista papira, da vidimo čija majka crnu vunu prede. Mi svi zanemeli, Peca iza mene čak i prdnu a Mile samo uze da jede onu kiflu što je nosio u džepu, griz po griz i samo čekaš kad će neki pištolj da izvadi da nas pobije, e takav je pogled imao-da se usereš.Kud ćemo 'de ćemo mi uzmi pa piši šta znaš. Ajd to nego taj dan i Sima Vektor i Desa Atomka krenuše da rešetaju po dnevniku, reko bi čovek da smo im sve živo pobili.Prodje i to nekako, ko prežive prežive. Dodje šesti čas fizičko , taman ćemo reko sad da gledamo ženske u onim crno-belim trikoima, mamu im jebem ko je to izmislio nagrada da mu se da, kad eto ti ga Steva Trapez uze neki konopac...''
''E ćale Desa Atomka je sad Desa Kosmos, kaže da vidi asteroid koji ide ka Zemlji a u stvari joj se muva posrala na naočare a ne zna. A Mile Kifla sad u džepu nosi hleb, kaže to jedino može i da kupi od plate, samo kako ga nabije u onaj džep od sakoa da mi je da znam...''
