Ono što je naš čovek zaboravio, barem kad se privatnih preduzetničkih poduhvata tiče.
Svako ima pre da otvori kafić ili trgovinu, iz prostog razloga jer većina ljudi danas neće ništa da proizvodi, nego samo da prodaje i preprodaje.
Primer je sledeći. U mom gradu od 60000 stanovnika ima brat bratu, 50 kafića na jednom mestu, plus dvadeset kafana na tom istom mestu. (jednom sam tačan broj znao, ali sam izgubio računicu) Otvaraju se iz dana u dan. I puni su. A ovamo niko nema pare.
Po glavi stanovnika, ako uračunam kafane i kafiće van centra, dolazim do zbirne brojke od 150 ugostiteljskih objekata u gradu.
Možda i više. 400 ljudi na jedan UO, aman...
