Gledanje filma u autobusu, kada put traje 10ak sati ima sasvim drugačiju namenu od bioskopskog ili kućnog gledanja. Film se uglavnom ne gleda radi kulturnog uzdizanja ili oplemenjavanja duše putnika. Projektuje se mahom uveče/noću, kada su se svi toliko smorili od živopisnog razgledanja predela, putokaza i procena koliko do sledeće piš/puš pauze, da bi manje dosađivali vozaču (aka "majstoru") ili vođi puta (aka "skupljaču harača za carinu").
Obično počinje gašenjem bogatog muzičkog repertoara, baziranog na čuvenim i nečuvenim zabavnjacima i narodnjacima. Aktivira se uređaj (mahom marke "Blaupunkt"- pre će Lukas razdvojiti C3PO-a od R2D2, nego neko bus od "Blaupunkt"-a). Prvo se ubacuje jedan pilot DVD koji uređaj po pravilu neće učitati. Potom se ubacuje onaj pravi.
Nadalje, putnike možemo podeliti prema: položaju u autobusu, stepenu zainteresovanosti za film, kao i načinu praćenja filma.
Prema položaju u autobusu, prepoznajemo dobrosedeoce, lošesredince, pozadince bez nade, visoke i niske. Dobrosedeoci su oni koji sede u prvih 3-4 reda ispred ekrana, pa odlično vide sve, a naročito titl, ako je nekim čudom strani film. Lošesredinci su oni koji sede dosta iza prednjeg monitora, a tik iza, ili čak ispod zadnjeg. Ipak, ukoliko se potrude, mogu nekako ispratiti film. Pozadinci bez nade su (vesela) ekipa iz poslednjih par redova s kraja autobusa, kojima je i zadnji monitor daleko, pa su im mali izgledi da prate film. O odnosu visokih i niskih, te njihovom položaju prema ekranu ne vredi trošiti reči.
Prema zainteresovanosti za film razlikujemo zainteresovane i nezainteresovane. Na zainteresovanost uglavnom utiče stepen smorenosti, pospanosti, položaj u autobusu, ali i izbor filma. Još jedan bitan faktor je i ozvučenje: upravo zbog onih putnika koji spavaju, vozač stiša ton, pa ako je film domaći, slaba im je vajda, naročito ukoliko monitor nije blizu: od motora i klime se ne čuje ništa. Što se tiče repertoara, do pre nekoliko godina, on nije mogao da prođe bez klasika kao što su "Tesna koža", "Sekula se ženi", "Tajna porodičnog blaga", "Seljaci" i "Kursadžije", ali sada su tu i "Montevideo...", "Čitulja za Eskobara",... Strani film se gleda jedino ako neko od putnika ili vođa puta donese od kuće.
Prema načinu praćenja filma, razlikujemo one koji površno prate film (bilo iz razloga zainteresovanosti, bilo iz razloga nemogućnosti da prate), one koji budno prate film (uglavnom jer su se prethodno jako smorili), ali i one koji imaju širok, gotovo metafizički pogled na film, jer im se mešaju motivi više filmova, viđenih pejzaža, putokaza, kao i motivi sopstvenih snova.
