Prokleta kočijo stani

Свадба је почела. Елегантно попуњена млада са ојачим куварским подлактицама привлачи погледе напаљених румених сељана са крезавим осмјесима. Младожења је сретан, наздравља са свима док му 100 марака вири из џепа сакоа.
За то вријеме дубоко ганут несуђени младожења код куће потеже, једну, другу, трећу ракиицу. Бори се сам са собом да не узме калаш и да их све редом не покоси под чадором зарад несретне љубави.
Свадба је већ у пуном јеку, народ се весели, игра се толико да се ’лаче деру од играња. Пуца се из позамашног арсенала оружја, слика се поред печенице...
Међутим, у одређеном тренутку је наш несуђени младожења ’пребацио’ и одлучио да крене у акцију. Излазећи из куће ногом набија кера и - правац свадба!
Након сцене коју је направио, гледајући како му драгу одвозе стигао је још само да изговори ПРОКЛЕТА КОЧИЈО СТАНИ, и онда је попио шаку у главу од непознате особе и наступио је мрак.