Jutro.Na putu si za školu.Smoren si.Vadiš slušalice iz ušiju jer na sledeću silaziš...
Čekaš drugi autobus.Odjednom,ispred tebe staje kombi koji donosi novine..I to besplatne novine..Razmišljaš u sebi kako ćeš možda pročitati nešto interesantno što će ti podići raspoloženje..Vozač istovaruje novine i smešta ih u narandžastu kutiju.Polako krećeš da uzimaš novine i....Uklizava čilac ispred tebe sa velikom,ogromnom torbom.Ne želiš da se guraš jer poštuješ starije...Kutija je puna do vrha..Deda,sa svojih 70-80 godina,grabi jedno 200 primeraka novina i stavlja ih u torbu...Gledaš,i neveruješ.Posle plena,čikica uredno prelazi ulicu,oslanjajući se na svoj štap i kukajući zbog kukova nestaje u magli..Ispušio si...Iznerviran si..Ubeđuješ sebe da ćeš sutra ujutru doći pre njega i podići svoje samopouzdanje..Međutim,čilci iskaču niotkuda,grabe plen i odlaze..Ne stižeš da im se zameriš.. Posle ih kroz prozor autobusa vidiš kako dele te iste TVOJE novine ostalim dedama i babama iz komšiluka..Nerviraš se..Smoren si...Vadiš slušalice iz ušiju jer na sledeću silaziš...
