Transformirati se iz dječaka koji je do jučer jeo mlijeko sa plazmom u barabu koja misli da je kralj džungle. Dobiti na samopuzdanju. Prokurčiti se. Kofrčiti se.
- Šta je s tebe bilo? Mijenjaš boje k'o semafor.
- Joj, šuti, u govnima sam. Kupio sliku, ne znam kako ću ocu na oči.
- Kakvu sliku?
- Ma na izložbi bio s djevojkom. Ona fura taj fazon, voli to slikarstvo. Nije mi jasno šta ima tu biti zanimljivo. Kao, stare slike dobre, oni crtali nekim posebnim kistom od konjskog repa, a ne znaju budale da slikar nije imao šta drugo, pa nožem odsjekao komad repa ne bi li nacrtao. K'o da je on znao da će se to za 100 godina smatrati super potezom. Još bulje u one radove, opažaju šare, kako je on vukao linije, ovo-ono. A najgore što je to skupo do Boga miloga.
- I ti da ne ispadneš papak, kupiš joj sliku, je l' tako?
- Upravo to. I hajde sad zamisli kako da objasnim ocu da sam od kuće otišao s parama, a došao sa slikom. Doduše, neće vidjeti sliku jer je kod nje, ali će pitati za pare.
- Eh, tako ti je to kad si se prokljuvao sa novčanicama u džepu.
......................- Je li ono oni nama dobacuju? Šta je, koji moj?
- Mali, bićeš poparen!
- Daj ušuti, jadan ne bio, šta si se prokljuvao?! Znaš koji su to budalaši, ispičkaće te na mrtvo ime. Onaj desni je prošle subote u Tarevcima sudiju vrljikama izbo zato što nije svirao penal. Ne kači se s njima.
- Pa što prije ne kažeš? Šta ćete popiti, dečki?
