Razlog za maksimalnu smorenost ostalih, kuljih godišnjih doba.
Proleće: Hej, ljudi, stigao sam! Ajde napolje da sviramo gitaru i pevamo Ž v!
Leto: Ja hteo, kad ono pandana raspalili kitom po ćili, a seftčka se jama preljela.
Jesen: Smarate svi odreda. Vi ste dukatlije. Sve što vi radite su karakteristike pozera i dukatlija. Idem do Paje patrijarha da zablejimo i sviramo malo na Gibson Les Polu, koji nije za pozere i dukatlije, što vi jeste, baj d vej.
Zima: Ja se vratim sa opšta i mislim sve u redu, kad opet govno. Skidaj ćega sa cvetnim dezenom, Proleće. Lepo da odmmhćeš da ne bi posle bilo belaja.
Promenljiv sleng. U ovom trenutku koristi se da se nekome nagovesti da mnogo jede govna, sere, kenja.
-Večeras idem da trsim onu malu iz kraja.
-Ma da, proleće stiže.Već od početka sledeće godine neće moći da se koristi jer bi izgubio smisao, sve do kraja proleća kada će moći opet.
Proleće stiže i kao i svake godine proleće služi da prirodnom selekcijom odvoji žito od kukolja. Stiže da odvoji jake ljude od slabih.
Kako?
Pa nisu proleće samo ptičice na grani, listanje drveća i sunce koje sve jače greje. Na proleće se pojavljuje polen.
Polen. Tako jednostavna reč a toliko značajna, jer svi mi kojima polen ne smeta smo prirodno predodređeni da nastavimo vrstu, za razliku od onih slabih ljudskih bića, kojima čim se malo pojavi odmah kijaju, suze im oči i padaju u krevet. To je jedan od načina kojim priroda pokušava da njima kaže da su slabi. Da ne treba da produžavaju vrstu. Da je njihov genetski materijal faličan. I da puste nas otporna, savršenija ljudska bića, da produžavamo ljudsku vrstu i da je ojačamo.
- Matori što kijaš, šta ti je?
- šmrc, polen brate, šmrc.
- Au brate koliko si ti slab.
- Znam ali šta ću, šmrc....apćiha....
- Konopac.
Kad ne kasni.
