Dođeš iz škole, sav sjeban, kuneš majku što te rodila i obrazovni sistem. Opet su te naterali da braniš na fudbalu, nakon što ti je Ćimi Balvan, lik iz odeljenja, spičio dve šljage rukom koja je celo leto prenosila betonske blokove. Nisi smeo da mu prigovoriš, ti si četvrti razred, a on bi trebalo da bude u sedmom. Na fudbalu su te napucali loptom u stomak, zamalo da se onesvestiš zbog nedostatka vazduha, gurali su te, tukli, psovali ti majku jer braniš kao Ranđelović. Došao si kući, keva opet gleda osmanlije, boli je pička da ti spremi ručak. Imaju samo hladne prženice i malo ajvara na dnu tegle. Ćale je opet ispod Lade, zajebava se oko auspuha i psuje ceo crkveni kalendar. Naravno, niko od njih ti neće pomoći da napišeš sastav iz srpskog na temu proleća. Sereš se po proleću. Sereš se po lastama i visibabama i ljubičicama upičkumaterinu! Lepo je vreme, opet će te sutra staviti na gol i opet će ti pominjati familiju. Jer si slab. I znaš da si slab i ubio bi se zbog toga jer ne možeš više da trpiš torturu. Opet razmišljaš o sastavu. Da li da pitaš brata da pomogne, on je čkole završio i odavno je na faksu. Zaglavio na drugoj godini, ima obaveza sa menadžerom dveiljadesedmicom. Zoveš ga. Opet je u toaletu. Pravi se da ima proliv, u stvari opet drka gledajući pornjavu na svom android telefonu. On ima android, roditelji ga drže k'o malo vode na dlanu, a ti opet jedeš 'ladne prženice i grebeš teglu viljuškom. Nema od brata ništa, pomisliš i uzmeš svesku za domaći rad, penkalo i počešeš se po glavi. Kako započeti ova govna? Koje prvo slovo staviti? Dogovaraš se sa samim sobom da ćeš ispisati jednu stranu A5, štaš više, ko joj jebe mater. Kreneš sa dobro poznatom rečenicom, eno je gore u naslovu. Počinjao si njom svake godine kad je kurva zadala domaći na istu temu. "Eh, da krenem: Proleće je stiglo, sve na noge diglo. Laste..."
Učiteljica samo otvori svesku, vidi prvu rečenicu i jednu stranicu teksta, zatvori svesku, upiše trojku u dnevnik i boli je pička.
