Promaja u kafani

Око 10 преподне у кафану у крају улази непознат гост, први пут. Кафана празна, промаја дрма паучину по ћошковима, газда живчан.

Газда : - Не седај ту, заузето!
Гост : - Нисам видео, нигде не пише.
Газда : - Шта има да пише, зна се. Тај сто и овај до њега су резервисани од ослобођења. Право резервације се преноси са оца на сина већ трећа генерација.
Гост : - Где онда смем да седнем и попијем кафу ?
Газда : - А, кафу пијеш ?
Гост : - Да, јел проблем ?
Газда : - Седи ми на к....ма, седи за шанк. Иде кафа...

Решо који је ту од оснивања, пали се други пут. ( Први је био, када је газдин деда 'тео кувано вино, па поизбијали сви осигурачи, слаба инсталација.) У то време некако у кафану улази трећа генерација наследника првог реда, предвођена Миком Винклом и Пером Курблом.

Газда : - Где сте бре, од јутрос вас нема.
Пера Курбла : - Ево нас, водио Ђока Пекар ташту лекару, нешто јој позлило. Па смо чекали код њега да јави шта је с' матором.
Газда : - Забринули сте ме. Већ сам 'тео да зовем хитну ил' милицију... Јел стандардно?
Мика Винкла : - Појачај, дупло! Да надокнадимо што смо каснили, а ако рикне матора могао би и Ђока да части!
Ђока : - Жилава бакута, све ће нас са'ранити.
Газда : - Пу, пу далеко било.
Гост : - Извините, шта је са мојом кафом ?
Газда : - Немој кафу, узми нешто љуто. Зар не схваташ озбиљност ситуације.
Гост : - ???