Vrhunac neznanja vezano za sportske discipline koje se upražnjavaju u školskom. Antitalenat. Kada mislite da je nešto nemoguće zasrati, situacija u kojoj je lakše poentirati nego promašiti, dotični vas razuveri. Ortak koga pozivate na fudbal jedino kad vam fali jedan i pored toga što ste zvali sav muški rod iz imenika. Njega jednostavno ne zanima to, nikad se i nije preterano trudio. Otkad zna za sebe birali su ga poslednjeg, ili je bio sudija. Više je gotivio da se zabode na tribine, gricka semenke, izigrava komentatora, degustira pivo i podjebava, to najbolje i ume.
- I evo ga, vidimo Petrovića kako se probija po sredini. Odlikuje ga brzina poput neuhranjenog mravojeda sa polomljenom nogom, šut za koji bi mu pozavidele i čilidersice Indijane Pejsersa i prijem, malo bolji od Pinokijevog.
- Jebem li ti dete ja!
- Pogledajte dragi gledaoci taj prodor, skakuće, dok mu protivnički igrači uklizavaju i maše loptu, kao Dragutin Topić u najboljim danima. Kakva prilikaa! IIII! Gol! Ne ! Hahahha! Ništa ne znaš, a ceo život treniraš...
- E majmune ti se ne javljaj! Poslednji put kad si igrao, pre godinu dana, zamalo jednom da pipneš loptu. Kad sam predriblao golmana i dodao ti na prazan da je ćušneš, sapleo si se i pao preko lopte. Promašio bi i vodu sa broda, dunsteru!
