Nešto čega se svi redom gadimo i osuđujemo, kad to radi neko drugi, jer to nisu bilo čije pare, jelte, već NAŠE pare, ubio ga Gospod Bog tako prevrtljivog, a zna se šta sledi za potkradanje...
Interesantan je procenat ljudi koji se kunu sebi i drugima u poštenje, kad bi se popeli na neko funkcionersko mesto, da nikad dinar ne bi proneverili...
Ali izgleda da ih samo nedostatak mogućnosti održava poštenim, inače, da kojim slučajem dođu do položaja, postaju isti kao oni na koje su se do malo pre kamenom bacali, čast izuzecima.
Koji li to gen proradi, pa da podlegnemo iskušenju, i stavimo poda se ono u čega smo se do juče kleli, možda najbolje opisuje izreka:
Iz prepuna čanka nije greota odsrknuti
