Pleonazam. A pleonazam je, jer je zanimanje rok gitariste unapred osuđeno na propast, osim ako nisi Kit Ričards ili... Ili... Ovaaaj... Ili... Ili Kit Ričards, da! To je i svojevrsna kvaka 22, jer da bi bio ''rok'', moraš da zadržiš takav način života i da te ne iskvare pare (ili još gore, da kreneš za parama i izdeformišeš se kao plastelin, jer ih nemaš), pa postaneš dukatlija i ostaneš samo gitarista, a da bi ostao gitarista, moraš da se odrekneš ovog ''rok'', što te, okreni-obrni, na kraju čini propalim rok gitaristom.
Propali rok gitaristi se dele na tri vrste, a to su:
- Oni koji se pojavljuju u orkestru u emisiji ''Jedna pesma - jedna želja'', nose laneno odelo i uredno su podšišani i obrijani, pa tuguju za mladošću kada im niko nije srao kad nagaze na pedalu sa malo jačim drajvom. Imaju pare, ali su propali svejesno.
- Oni masni matorci što i dalje žive život u maniru ''Samo seks i rokenrol'', iako im se odavno više ne diže, niko ih ne sluša (osim ona dva stara rokera što cirkaju lozu za šankom i tri naložena klinca u majicama Sepulture koja su trenutno u prolaznoj tinejdž-gitar-obsešn-fazi), žena im svaki dan kenja kod kuće kako treba da batale klinačke fore i da se stide sedih vlasi. Oni em su propali, em nemaju pare.
- Oni koji su skontali da će da budu u jednoj od prve dve vrste, pa su na vreme zakatančili gitaru i nabili je u orman, da im ni sin sutra istu ne bi dohvatio i tako usrao sebi život. Prokletstvo ni njih nije zaobišlo.
Propali su.
