Pomislio bi čovjek da je dno dna najniža moguća tačka do koje može da se dođe. Greška. Može na dnu i rupa da se izbuši i da se kroz nju propadne. Dešava se u situacijama tipa "Može li gore od ovoga?", jer naravno, uvijek može. Dno je samo granica, a granice su tu da bi se prelazile. Ili je to važilo za zakone i kršenje istih...
- Čujem opet pjevaš i sviraš?
- Loše čuješ.
- Što?
- Ma pusti. Taman uđem u posao, ono nema kinte nigdje. Dno sam dotak'o.
- Aj kod mene, sviraš mi klincu na svadbi, daću ti ja nekih para.
- Ma kakvi, doće mi bivša žena kod tebe.
- Pa šta fali?
- Pa fali to što ću da iskopam rupu u tom dnu na kojem sam i da ću da propadnem kroz istu od sramote. Samo mi je to nedostajalo. Onda ću vjerovatno da okončam ovu mizeriju od života...
- Ajde, biće dobra kinta, sve mu dolaze tetke iz Švabije, a sarme su prste da poližeš.
- Kad reče da je svadba?
