Razočarani pop. Pop koji je izgubio iluzije o Carstvu nebeskom. Pop koji za vas neće imati reči utehe.
Pop koji vikendom u dvorištu crkve sedi sa ortacima, cirkaju pivo, puše i pričaju o kvotama na kladži.
Krštenja, venčanja i sahrane obavlja kad već nema nekog drugog i to po visokoj tarifi i to isključivo kad proceni da će moći dobro da se jede i pije.
A: Pomoz`Bog, oče proto!
PP: Moj ti pomog`o, šta hoćeš, mali? Vidiš da pričam sa ljudima o utakmici?
A: Pa ništa, kanda, hoću da se ženim za dve nedelje...
PP: E, do mog...
A: Pa rekoh, da sve unapred najav...
PP: Koji će ti to moj? Ne mora Hrist da zna koju si odvukao u krevet za trajno...
A: ... Pa nemojte tako, oče proto, ja sam čovek Hrišćanin...
PP: Ih sad... Pa i ja sam, pa ne dolazim da te smaram kad popunjavaš tiket... Dobro, de, ako baš hoćeš u crkvi, ne pojavljuj mi se bez hiljadu evrića.
A: ...Dobro... Oče...
PP: Šta si se zbunio, pa ne radim ni ja za džabe. Još sada ovi govnari hoće da uvedu porez na crkvu, sve se plašim da će to Patrijarh ili Sveti Sinod da plaćaju, mjok, sve mi buranija...
