Prosečni penzioneri

Osobe koje imaju između 80 i 90 godina. Ako imaju više od 90, ili su mrtvi ili invalidi. Sede na jednoj određenoj klupi u gradskom parku. Često igraju šah. Ako ne igraju šah onda pričaju o Drugom svetskom ratu i o vremenu Titove vladavine. Vladari kojih se sećaju su Franjo Josip, Kralj Aleksandar i Tito. Većina njih su veterani Drugog svetskog rata koji stalno kukaju kako je bilo gadno 43-će. Najvažniji događaju u životu su im: Drugo zasedanje AVNOJ-a i Titova smrt. Pored toga, oni su i veoma informisani. Svako jutro, dnevna štampa. Svako popodne, prepričavanje crne hronike sa ostalima uz cigarete i partiju šaha u gradskom parku. Svako veče, Vesti (ako penzioner propusti Vesti, ili se ubije ili se obesi). Svako veče pred spavanje na tabane maže kremu protiv kurjih očiju. U jutro opet ode da kupi hleb i mleko (ujedino da ode i do table sa posmrtnicama da pogleda ko je umro pre 3 meseca). Žali se kako ga boli kičma i da nema overenu knjižicu da ode kod doktora. Od svega toga najviše žale zbog raspada Jugoslavije.

- Tvebam nove fube i novu pvotefu.
---------------------------------------------------
- Joooj...joooj...joj...išijas me muči, a nemam overenu knjižicu.
---------------------------------------------------
- A...nisam te čuo sinko, de ponovi to što si reko.
---------------------------------------------------
- Trebam novu dioptriju. Aj sinko ti idi kupi, dedu bole noge.
---------------------------------------------------
- Joj...ne znate vi kako je bilo za vreme Jugoslavije. Bile velike penzije. Bilo krua, bilo stanova jevtinijih. A sad, Tadić prodao stanove, a nas ko šiša.