E to je, to je, mali signali po kojim se razlikuje... ali ne, nećemo to: starosedeoci – došljaci i građani – malograđani, selo – grad, Kosovari protiv ostalih; ne, ne, ne, ovo je jednostavno: ili sipaš govna svoja direkt u šahtu i zamažeš je onako knedlama gadosti okolo ili si normalan manje više čovek koji se ne hvali baš svojim ekskrementima, da ne kažemo govnima različitog porekla.
Prosta stvar, šta raditi sa prekiseljinim kupusom? Pa na sred ulice pljusnuti, malo u šahtu, malo se razlije u vreli dan ulice, obradovati komšiluk mirisnom notom predgrađa - eto i Kusutricu ste prizvali: već tera Moniku Beluči da ciganski uči.
- JKP je milostiv, možda će i našoj prigradskoj pripizdini pomoći da nas očiste od sopstvenih govana u kojima plivamo, doduše, ne bez izvesnog uživanja.
- Meni će komšija Hamza pomoći Bog građanskog vaspitanja Saša Radulović koga se nisam odrekao!
- Uludo komšija nosiš te splačine da baciš tamo gde treba da se bace!
- Ja ovim splačinonošenijem ispisujem granicu!
- Kakvu granicu?!
- Između tebe i mene!
- Ha ha e jesi lud... secni sine tu kofu u šahtu na jen dva tri! Opaaa to vidi jedan govnjiv čvarak još je živ haha vidi kako se praćaka na suncu ha-ha zvaćemo ga Knedlo!
