Tradicionalna bolnička pidžama na plavo-bele štrafte. Apsolutni hit i vrhunac uniformisanosti bolesnika i vojnika u jednoj od bivših nam država.
Neretko se mogao videti prizor čiče sa štapom, raskopčanim kaputom, u podbijenim cipelama (ono kad nagazi petu umesto da ih obuje) tip-top doteranog u ovu pidžamu koju je besplatno dobio na odeljenju gerontologije jer je prethodni vlasnik nešto kratko nosio. Nije bilo potrebe ni za pranjem.
Obešen tur do pola kolena, učkur vezan drhtavom rukom, ali pakla pedessedmice ili morave obavezno u džepu do grla zakopčanog gornjeg dela. Poseban modni detalj u kežual varijanti bila je žuta fleka na prednjoj strani donjeg dela, neobavezno.
- Sinko, imaš ti bolan fajrcag?
- Izvinite čiko, nemam pojma šta mi tražite...
- A pušiš, pušiš li? Daj mi vatre jeb`o te šareni ćeno pun čičaka!
- Pa zašto odmah tako ne kažete, izvolite... a zašto ste u toj pidžami?
- Pobjeg`o sam bolan od onije skaraburme, pička im materina! Ukradu mi cijelu pemziju, jebu se po cijelu noć u praznijem sobama i još dođu da zajme cigara kad su gotovi! Čuj bolan, zajme, ko da misle vraćati...
- A otkud vi čiko na Karaburmi, ako mi dozvolite, malo vam je naglasak poseban...
- Ma jepse i ti zajedno sonim mojim sinom, znaš! Tako i on siš`o s Grmeča, ušo` u Partiju i sad više nije odande nego je odavde! On me i gurn`o u taj starački dom, bolje da me ostavio da me vuci iziju k`o mog đeda... Jebala i` pidžama, ko da sam se za nju kla` sustašama pet godina...
