Kulturološki šok za sirotu dečicu iz provincije, svojevrsna vakcinacija za dane buduće, stvaranje antitela kojima će moći blefirati da su blazirani velegrađani kad jednom budu studirali.
Nauče da ne preskaču tramvajske šine. Savladaju umetnost čekanja zelenog na semaforu, ali samo da žmirne, nikako da skroz zazeleni ko što čeka ona stoka seljačka. Savladaju i odlaske u javni toalet, da ne pišaju iza drveća pored crkve svetog Marka.
Jako potreban i bitan momenat svakog budućeg rođenog Beograđanina.
- ...jedanaest, dvanaest, trinaest komada, gde je Đura?
- Koji Đura nastavniče?
- Šta koji Đura, Strahinja? Tvoj drugar iz klupe! Opet ga nema!
- Još je u javnom klozetu...
- Pa šta radi toliko tamo, da nije upao?
- Nije, stoji pored pisoara i čudi se.
- Čemu se čudi?
- Što su postavili toliko umivaonika, a sapun ubacili na dno.
