Magično, zakonom prirode obećano mesto ulizicama.
Kako sedenje u prvoj klupi, ispred profesora, podrazumeva da ste mu "uvek na oku", i da od okretanja i komuniciranja sa drugarima nema ništa, on, profesor, postaje vaš najbolji drug, prijatelj, brat, starojko, predmet obožavanja.
S godinama provedenim u razgovoru sa njim, ulizica upoznaje blagodeti i privilegije profesorovog "miljenika".
Naviknut da kroz život "klizi" povlađivanjem, sisanjem, lizanjem i svim ostalim metodama džaranja tuđe zadnjice, korisnik "prve klupe" nikad iz nje i ne izlazi.
-Dobar dan. Jednu pljeskavicu, molim. Kako ste prelepi danas, moram da pohvalim vaš izgled. Treba li da vam obrišem roštilj? Ili da odem po kafu?
-Koji je njemu kurac, kakvo brisanje roštilja?
-Seronja, sedeo ceo život u prvoj klupi, prešlo mu u naviku, otkad sam te ja izgubio, otkad sam te ja izgubio.
-Nisi ni ti sav svoj, bole te kurac u dupe.
-Zaista boli, probao sam jednom pod tušem..
-FORA JEBOTE, FORA!
Dobar! +