Магично, законом природе обећано место улизицама.
Како седење у првој клупи, испред професора, подразумева да сте му "увек на оку", и да од окретања и комуницирања са другарима нема ништа, он, професор, постаје ваш најбољи друг, пријатељ, брат, старојко, предмет обожавања.
С годинама проведеним у разговору са њим, улизица упознаје благодети и привилегије професоровог "миљеника".
Навикнут да кроз живот "клизи" повлађивањем, сисањем, лизањем и свим осталим методама џарања туђе задњице, корисник "прве клупе" никад из ње и не излази.
-Добар дан. Једну пљескавицу, молим. Како сте прелепи данас, морам да похвалим ваш изглед. Треба ли да вам обришем роштиљ? Или да одем по кафу?
-Који је њему курац, какво брисање роштиља?
-Сероња, седео цео живот у првој клупи, прешло му у навику, откад сам те ја изгубио, откад сам те ја изгубио.
-Ниси ни ти сав свој, боле те курац у дупе.
-Заиста боли, пробао сам једном под тушем..
-ФОРА ЈЕБОТЕ, ФОРА!
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Dobar! +
to su te godine u kojima oču da te zajebu nepodaj im sw
Хахахаха
лудница
Први пример ојебо!+++