Nedosanjani san. Nešto što je daleko izvan tvog dometa. Od druge želje je deli više od jednog praznog mesta. Nekako čini ti se da je ta prva želja ono što bi ti obezbedilo apsolutnu sreću, da bi te njeno ostvarenje nateralo da svake nedelje posećuješ crkvu, daješ svakom prosjaku koga vidiš i jednostavno živiš ispunjen život.
-Pa dobro matori šta je sa tobom? Dogurao si do trideset, nisi se još oženio, daj nađi neku inače će selo sa tobom usta da ispira.
-Ma ti znaš da je meni Jovana oduvek bila prva želja. Mislio sam ako dobijem fakultetsku diplomu, imam dobar posao i jednostavno uvek budem u njenoj blizini i meni će se sreća osmehnuti. Međutim što ja više oko nje oblećem, što ja više na nju mislim ona je sve dalje od mene. I tako meni rode prozujaše godine. Sada više ne znam ni sam. Pre neku nedelju mi reče Aleksandra da bi htela da budemo više od prijatelja. Jebem ga, nije da je volim, ali opet na mestu je, a i bila bi dobra majka mojoj deci.
